Državni projekti, ali da li ih koristimo na sopstvenu odgovornost?

Tunel Munjino brdo na novoj deonici auto-puta između Čačka i Požege samo je poslednji u nizu državnih projekata koji je uznemirio javnost zbog straha za bezbednost objekta. Dok vlast tvrdi da je tunel Munjino brdo potpuno bezbedan, iako je zbog nedostatka sistema automatskog praćenja Vlada Srbije donela donela uredbu kojom će kod njega 24 sata dežurati hitne službe (policija, vatrogasci, hitna pomoć), stručnjaci upozoravaju da podzemne vode u brdu prave ozbiljne bezbednosne probleme.

Direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak izjavio je da „kao najodgovorniji za otvaranje tunela tvrdi da je bezbedan“, dok je predsednik Aleksandar Vučić naveo da je „otvoren u skladu sa svim pravilima i propisima“ te da je zato „sigurno bezbedan“.

Problem je što usmene garancije vlasti posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi malo ko shvata ozbiljno. Podsetimo, predsednica Vlade Vojvodine Maja Gojković tvrdila je da je u pitanju „bezbedan“ i „najmoderniji“ objekat na otvaranju Železničke stanice Novi Sad.

Zato je uvođenje dežurstava hitnih službi pokraj tunela Munjino brdo dugog 2,7 kilometara unelo dodatnu paniku u već uznemirenu javnost, a nemušte izjave predstavnika vlasti kako je to navodno uobičajena evropska praksa naprosto ne piju vodu (po pravilu se obezbeđuju samo kompleksni objekti poput tunela Gotard i podvodnog tunela ispod Lamanša).

Radovi u toku

Da Munjino brdo nije potpuno završeno uprkos privremenoj dozvoli za rad koju je dobilo svedoči i činjenica da je tokom vikenda u njemu bio izmenjen režim saobraćaja i naizmenično zatvarane trake za vožnju.

Zoran Drobnjak je najavio da će na jesen započeti dodatni radovi na saniranju podzemnih voda, odnosno da se čeka da se završi letnja sezona. Javnost se sada s pravom pita i da li će iko snositi odgovornost za greške koje se sada pokazuju na deonici dugoj 30 kilometara koja je državu koštala 450 miliona evra (oko 14,5 miliona evra po kilometru).

Za to vreme građani na društvene mreže postavljaju snimke kako navodno radnici kineske kompanije CRBC, glavnog izvođača radova, i dalje sa radnim mašinama rade na auto-putu iako se formalno tvrdilo da je on završen.

Dok se vi vozite autoputem, kinezi bagerima nabijaju zemlju oko stubova da više ne vise okačeni o most - nakon izlaska iz tunela Munjino brdo u Pilatovićima (Zoran B. Đajić).

Osim Munjinog brda javnost je uznemirila i činjenica da noseći stubovi i grede na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu (Prokop) nisu adektvatni za težinu zgrade koja je postavljena na njih. Prokop je inače samo još jedan u nizu objekata koje je sadašnja vlast otvorila bez upotrebne dozvole.

Građevinski inženjer Danijel Dašić tvrdi da su zgrade postavljene na konstrukciju čak 25–35 puta teže od predviđenog opterećenja, te da je došlo do preopterećenja ploče zbog dodatnih komercijalnih objekata iznad perona. Pukotine na nosećim stubovima nisu uznemirile samo one koji svakodnevno koriste Prokop, već i pojedine zaposlene u Telekomu koji su izrazili bojazan zbog toga što se planira preseljenje dela radnika u prostorije na Prokopu. Vlast je pucanje stubova opravdala time da u njih još 1997. nije ugrađeno dovoljno armature, dok učesnici na projektu s kraja prošlog veka tvrde da nikada nije ni bilo predviđeno da nose težinu koja im je nametnuta tri decenije kasnije.

Ako izuzmemo problem nosećih stubova, Prokop je i dalje nedovršena stanica. Ne postoji kompletna stanična zgrada, pristupne saobraćajnice su tek nedavno završene, veza sa gradskim prevozom i dalje predstavlja problem građanima, a na stanici, iako je početna, i dalje ne postoji infrastruktura za auto‑vozove.

Projekti poput komercijalnih zona i urbanizacije još uvek se realizuju. Stanica redovno prokišnjava, a nakon kiša, peroni, podzemni prolazi i koloseci se pune vodom i blatom, što otežava kretanje putnika i narušava imidž nove infrastrukture. Pojedini stručnjaci upozoravaju i da bi objekat mogao da postane ugrožen zbog klizišta, te da zato ranije nije nikada ni planirana velika stanična zgrada.

Nastavak teksta na https://novaekonomija.rs/price-i-analize/munjino-brdo-prokop-grdelica-zeleznicka-stanica-novi-sad-zoran-drobnjak-tunel-upotrebna-dozvola-bezbednost.

Izvor: Nova ekonomija