Foto: Cema/Luka

Društvena klima, socijalni jaz, usporene reforme u oblasti vladavine prava čini da se građani osećaju nemoćnim u borbi protiv korupcije. Stoga ovaj serijal tekstova ima za cilj da otvara kanale građanskim inicijativama, posebno mladima, da se masovnije i efektnije suprotstave korupciji i da na jasan način izraze stav da je zloupotreba javnih resursa praksa koju građani neće tolerisati.

Tragični događaj na železničkoj stanici u Novom Sadu otvorio je pitanje da li je korupcija samo sunovrat moralnih vrednosti ili je pojava koja može odneti i ljudske živote?  Aktuelni studentski protesti probudili su svest građana i pokazali da su mladi, trenutno, jedini koji imaju snagu, nadu, veru i mogućnost da kažu i dokažu da korupcija nije društvena vrednost nego pošast, i da jasno i glasno odbiju da nastave stvarati društvo po modelu prethodnih generacija, gde je korupcija prihvatljiva, pa čak i poželjna.

Korupcija je ubedljivo naveći problem prema oceni građana (22%), što se dogodilo prvi put za 25 godina kako se rade slična istraživanja – pokazalo je istraživanje koje je predstavila Transparentnost Srbija. Ujedno, čak 41% građana smatra da je ona prisutna u „veoma velikoj meri“, što predstavlja više nego duplo povećanje u odnosu na istraživanje iz 2021. godine, a gde je bilo postavljeno istovetno pitanje. 

Građani takođe većinski smatraju da se nivo korupcije povećao u poslednjih godina (52%), naspram svega 14% onih koji smatraju da se smanjio. Očekivanja građana za budućnost su, međutim, pretežno optimistična – 38% smatra da će se nivo korupcije smanjiti u narednoj godini, dok 20% misli da će stanje biti još lošije.

Ocene za učinak vlasti u borbi protiv korupcije su takođe pogoršane, pri čemu je naročito porastao udeo građana koji smatra da vlast uopšte nije delotvorna (34%), nasuprot 7% građana koji su vladi dali najbolje ocene.

Karakter lokalne zajednice značajno određuje specifičnosti korupcije na lokalnom nivou. Naime, u lokalnoj zajednici postoje i deluju svi neophodni činioci za pojavu i širenje korupcije, počevši od društveno ekonomske i političke situacije, preko nefunkcionisanja mehanizma socijalne kontrole do krize moralnog sistema vrednosti. U takvoj sredini korupcija postaje sastavni deo svakodnevnog života, tj. prihvata se kao nešto što je uobičajeno i što se ne mora skrivati.

Problemi korupcije na lokalnom nivou umnogome se poklapaju sa problemima koji postoje i na nacionalnom nivou a delom su i specifični za ovaj oblik organizacije vlasti. Ono što lokalni nivo razlikuje su: “relativno slabi kapaciteti organa vlasti, institucionalni okvir – neke lokalne samouprave još uvek nisu uspostavile ni kontrolne mehanizme koji su zakonom obavezni (npr. budžetska inspekcija i revizija), kao ni tela koja bi pomogla borbi protiv korupcije, a koja su opcionog karaktera (Lokalni antikorupcijski plan, Lokalni antikorupcijski forum, Zaštitnik građana, telo za praćenje primene Etičkog kodeksa funkcionera lokalne vlasti).

Sledeća specifična slabost ogleda se u nedovoljno uređenom sistemu zapošljavanja i statusa lokalnih službenika (npr. nepostojanje delotvornih pravila o sukobu interesa). Najzad, kao veliki problem na lokalnom nivou može se navesti i zavisnost od centralnih organa vlasti usled čega dolazi do pojedinih vidova političke korupcije.

Korupcija na lokalnom nivou nedvosmisleno je pokazala da je nastala kao posledica velikog raskoraka između objavljenog prava i njegove empirijske primene.

Međutim, i tu se naišlo na problem, jer dati zakoni su se donosili ili zbog pritiska EU zvaničnika od kojih zavisi naše približavanje EU ili pritiska javnosti.

Tako je primera radi, pritisak javnosti, a naročito medija, doveo do usvajanja neophodne zakonske regulative (Zakon o zaštiti uzbunjivača), koja bi omogućila temelj borbi protiv korupcije.

Do sada su se u toj borbi najbolje i pokazali sami građani. Oni koji su prijavili korupciju zato što im je to savest nalagala. Nažalost, teška iskustva pojedinaca koji su pokušali da ukažu na te probleme, kao i posledice koje su ih nakon toga sustigle, sprečavaju sve ostale koji bi mogli da ‘’progovore’’ o bahatosti lokalnih moćnika.

Uobičajena praksa je da se kod nas najčešće verbalno vodi borba protiv korupcije. Ali, trebalo bi naglasiti, da borba protiv korupcije ne zavisi samo od spremnosti za javnu osudu korupcije već i od političke volje, kako na državnom, tako i na nivou svake pojedinačne lokalne samouprave.

U nastavku: Građani, Srbija i Evropska unija – ko kome (ne) veruje?

Izvor: Cemaforum.rs