Foto: Pixabay/Medija centar
Država se uspešno bori protiv siromašnih i nemoćnih.
Primenom Zakona o socijalnim kartama uskraćena je novčana socijalna pomoć (u iznosu od 12.181 dinara mesečno) za skoro 60.000 ljudi, pokazuje godišnji izveštajInicijative A 11 o stanju ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji.
Da bi se olakšala prinudna iseljenja porodica u neformalnim naseljima, njihove kuće su proglašene za "komunalni otpad".
Ruši se Prihvatilište za beskućnike bez plana gde će ti ljudi provesti sledeću zimu.
Milijana Trifković iz Inicijatve A 11 rekla je da je iznos novčane socijalne pomoći i dalje nedovoljan da omogući egzistencijalni minimum i da od 1. aprila ove godine iznosi 12.181 dinara.
"Na drugoj strani, minimalna potrošačka korpa je još od prošle godine premašila 54.000 dinara. A čak i do ovakve skromne i očigledno nedovoljne socijalne pomoći je veoma teško doći, kako zbog restriktivnih uslova, tako i zbog sve češćih prepreka koje iskrsavaju u praksi", navela je ona.
Zakon o socijalnoj karti je dodatno otežao ionako tešku situaciju, rekla je Trifković ukazujući da je od početka njegove primene u martu 2022. skoro 60.000 građana ostalo bez novčane socijalne pomoći, što je gotovo svaki treći korisnik u sistemu.
"Slučajevi sa kojima se mi susrećemo pokazuju da često do gubitka socijalne pomoći dolazi zbog grešaka. Dakle, greške u sistemu registra socijalna karta dovodi do ukidanja ili umanjenja ili odlaganja ostarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć", rekla je Trifković.
Ona je ukazala da je u ovaj sistem, čiji efekti dodatno pogoršavaju siromaštvo i produbljuju nejednakosti, do sada uloženo više od 656 miliona dinara.
"U informacioni sistem Sozis, za koji pojedini socijalni radnici kažu da im je otežao ionako komplikovan posao, uloženo je oko 800 miliona dinara. I u sporni sistem Zdravitas uloženo je oko 40 miliona dinara. S druge strane, nominalni iznos novčane socijalne pomoći je u odnosu na oktobar 2023. do danas povećan za oko pet evra, što ne može ni izbliza da prati rast troškova života i cena", navela je Trifković.
Ona je ukazala da je i u protekloj godini nastvaljena praksa da se u mnogim centrima za socijalni rad korisnicima koji u letnjem periodu obavljaju sezonske poslove umanjuje novčana socijalna pomoć, iako to nije u skladu sa zakonom.
Milica Marinković iz Inicijative A 11 navela je da u 2024. godini nije usvojeno nijedno zakonsko rešenje koje bi unapredilo radna prava, kao i da su svi dosadašnji problemi izašli na videlo.
"To je postalo očigledno poslednjih nekoliko meseci, a posebno kad su u pitanju aktuelni štrajkovi u prosveti. Zakon o štrajku, donet pre bezmalo tri decenije, još jedan je od primera gde do kršenja radnih prava dolazi zbog neusaglašenosti sa međunarodnim pravom i standardima", rekla je Marinković.
Prema postojećem Zakonu o štrajku iz 1996. godine, mnogi oblici štrajka su usled restriktivnih uslova obesmišljeni, a neki su, kako je navela, potpuno onemogućeni.
Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11 rekao je da godinama unazad nema nikakvog pomaka kada je reč o poštovanju prava na adekvatno stanovanje.
"Statistike pokazuju da se u Srbiji gradi nikad više, da je građevinska industrija u zamahu, ali se ti stanovi ne grade za ljude koji su u potrebi za rešavanjem stambenih potreba", naveo je Ćurčić dodajući da su ti stanovi najčešće nepriuštivi.
On je rekao da u Beogradu u poslednjih više od deset godina novcem iz budžeta nije izgrađena nijedna stambena jedinica za socijalno stanovanje, te da je slična situacija i u ostalim gradovima u Srbiji.
"Jedini način izgradnje stambenih jedinica za socijalno najugroženije dolazi od međunarodne razvojne pomoći, različitih razvojnih banaka ili agencija zemalja koje imaju interes da pomognu neprofitno ili socijalno stanovanje u Srbiji", rekao je Ćurčić.
On je naveo da su pre svega romske i porodice interno raseljenih neprestano na meti izvršitelja, inspektora, komunalne policije i investitora.
"Posebno zabrinjava praksa da se domovi porodica u neformalnim naseljima širom Srbije vode kao 'komunalni otpad', što olakšava prinudna iseljenja i ugrožava njihova ljudska prava", rekao je Ćurčić.
On je kao primer sistemske nebrige naveo požar u neformalnom romskom naselju "Antena" prošle godine kada je nekoliko porodica spavalo pod vedrim nebom, sve dok nisu sami od ostataka spaljenih kuća počeli da grade nove domove ili se "snašli" na druge načine.
Ćurčić je rekao i da nedovoljni kapaciteti za prihvat i brigu o ljudima u situaciji beskućništva ne uspevaju da odgovore na potrebe za krovom nad glavom, hranom i osnovnim higijenskim uslugama.
"Ovogodišnje najave rušenja Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Beogradu, bez jasnog plana kako će izgledati prihvat i zbrinjavanje beskućnika tokom izgradnje novog objekta Prihvatilišta dodatno potvrđuju ocenu o urgentnosti stanja u ovoj oblasti", rekao je Ćurčić.
Izvor: Peščanik
