Foto: Pixabay

Anketna komisija za utvrđivanje okolnosti pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu danas je govorila o finansiranju druge deonice pruge Novi Sad-državna granica i promeni tehničkog rešenja, kao i o tome ko donosi ključne odluke o infrastrukturnim projektima u Srbiji.

Profesor na Fakultetu organizacionih nauka Vladimir Obradović rekao je da je Anketna komisija, u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, utvrdila da je Srbija iz nepoznatih razloga odustala od pomoći EU u delu finansiranja i odlučila da na drugi način to sprovede. Takođe, u pismu ambasadora Emanuelea Žiofrea navodi se da je Srbija odustala od tehničkog rešenja koje je bilo razvijeno kroz program IPA 2011, a podrazumevalo je prugu za brzinu do 160 kilometara na sat, te se država Srbija kasnije opredelila za brzinu do 200 kilometara na sat.

"Ono što ostaje kao veliko pitanje jeste ko je i zašto doneo odluku da se odustane od finansijske pomoći Evropske unije, da se odustane od bespovratnih sredstava, da se odustane od povoljnih kredita i promeni tehničko rešenje bez ekonomske podloge, bez ekonomskog opravdanja. Zašto ta dokumentacija nigde nije objavljena i nije javno dostupna, i da li će Tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita ko je te odluke doneo i zašto, i koja je šteta za Republiku Srbiju zbog toga nastala i za građane Republike Srbije", upitao je Obradović.

Koja je uloga Ivice Kojića?

Istakao je da je Anketna komisija došla u posed dokumentacije koja budi sumnju da ključne odluke o infrastrukturnim projektima u Srbiji donose nenadležne osobe ili nenadležne institucije.

"Konkretno, Anketna komisija je imala uvid u imejl prepisku kabineta Zorane Mihajlović, u to vreme potpredsednice Vlade i ministarke za infrastrukturu. Prepiska se odnosi na period iz aprila 2018. godine, konkretnije od 13. do 19. aprila. U toj imejl prepisci se može videti da je državni sekretar u to vreme, obaveštavao potpredsednicu Vlade da su u pregovaračkom postupku postigli bolje uslove i ministarka i potpredsednica Vlade, umesto da kaže 'odlično, nastavite sa daljim ugovaranjem', ona kaže 'odlično, molim vas, ovo prosledite odmah Ivici Kojiću. Ivica Kojić je šef kabineta predsednika i potpuno je nenadležan za donošenje ovakvih odluka i za učešće u ovom pregovaračkom procesu", naveo je.

Dodaje da Ivica Kojić na taj mejl odgovara tražeći dodatne informacije i dodatne analize, "a državni sekretar mu praktično odmah te analize sačinjava i dostavlja kao da mu je Kojić šef, a ne nadležni ministar".

"Dakle, ako imamo u vidu da su i Anketna komisija i mnogi mediji ranije već objavljivali da je Ivica Kojić bio uključen u ovaj projekat, da je požurivao srpske institucije da za račun kineskog izvođača ubrzaju radove, što je građane Srbije koštalo preko 65 miliona dolara, što je neumitno dovelo do lošeg kvaliteta projekta i same pruge, postavlja se pitanje zašto se ovom čoveku te informacije dostavljaju i ko je njega ovlastio da o tome odlučuje i da ovo radi. Pogledajte, ove informacije iz pregovaračkog postupka su vrlo poverljive i dešavaju se u trenutku kada se dogovara projekat od blizu milijardu dolara. Dakle, u tom trenutku te informacije moraju biti vrlo pažljivo čuvane i ne smeju izaći iz okvira izvršne vlasti, odnosno onih ljudi koji te ugovore treba da sklope. Ivica Kojić je počeo kao radnik obezbeđenja u beogradskim klubovima, kasnije je prešao u Narodnu banku, da bi postao šef kabineta i kasnije državni sekretar kod Mlađana Dinkića", navodi Obradović.

Podseća da je sa promenom vlasti, Kojić postao najpre šef kabineta premijera Vučića, a kasnije šef kabineta predsednika Vučića.

"Dakle, on je čovek koji je od prve ideje ovog projekta još u 2010. godini, pa sve do danas uključen u ovaj postupak, uključen u ovaj proces, očigledno poseduje sve informacije i donosi neke odluke, ali se postavlja pitanje u čije ime i za čiji račun. S tim u vezi, Tužilaštvo za organizovani kriminal bi moralo koliko odmah da pozove Ivicu Kojića, makar u svojstvu građanina, da podeli informacije koje ima, ali i da odgovori na pitanje - koja je njegova uloga bila u pregovaračkom postupku, u čije ime i za čiji račun je on to radio, koja je njegova uloga u ubrzavanju radova, u čije ime i za čiji račun je on ubrzavao radove, što je građane Srbije opteretilo za 65 miliona dolara i povećalo rizike u tim radovima. I ono što nas posebno zabrinjava jeste koje projekte sada Ivica Kojić ugovara i da li sada požuruje neke radove u Srbiji", upitao je Obradović.

Istakao je i da "ako bude išao na saslušanje, ja bih samo zamolio da nikako ne ide na poligraf, jer glavni poligrafista u Srbiji je brat Ivice Kojića, Dejan Kojić".

Radonjić: Druga deonica tri puta duža, a cena niža?

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić pojašnjava da se radilo o imejl prepisci u vezi sa pregovorima u vezi druge deonice pruge Novi Sad-državna granica, "gde je uz zaustavljanje saobraćaja, u pregovorima sa kineskim investitorima postignut dogovor da se inicijalna ugovorena cena spusti za 147 miliona dolara".

"I ono što je predsednik, odnosno kabinet predsednika, tražio je uporednu analizu cena za prvu i za drugu deonicu. I to je ono što nam prvo upada u oči, i to je sadržina ovih mejlova, znači, na nalog tadašnje ministarke građevine Zorane Mihajlović je nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu građevine poslao ovu uporednu analizu. I ono što nam prvo upada u oči su velike razlike u cenama", kaže Radonjić.

Navodi da je prosečna cena kilometra pruge u prvoj deonici koštala 9,1 milion evra, a u drugoj 8,7 milion evra.

"U ovoj prvoj deonici, imate duplo veće učešće dela trase sa brzinom do 200 km na sat, u prvoj deonici je 40 odsto, u drugoj oko 80 odsto, zatim broj objekata, podvožnjaka, nadvožnjaka, mnogo je broj veći u drugoj deonici, vijadukt dužine 1.600 metara, u drugoj deonici ima jedan, u prvoj nema nijedan, zatim broj stanica za rekonstrukciju, izgradnja novih stanica sa staničnim kapacitetima, i ono što je takođe upadljivo, da je rok izgradnje ove druge deonice, koja je skoro tri puta duža od prve deonice, kraći nego prve. Znači, rok za izgradnju druge deonice je 33 meseca, za prvu 36 meseci", podseća.

Ocenjuje da to budi sumnju i dodaje da je Anketna komisija uputila zahtev Infrastrukturi železnice da dobije uvid u komercijalne ugovore sa pripadajućim aneksima i idejni projekat za izdavanje građevinske dozvole kako bi stekli detaljniji uvid.

Kaže i da je ovu uporednu analizu nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva poslao kabinetu predsednika 17. aprila, "i ono što je zanimljivo, ovaj mejl se završava rečenicom 'nadalje želim istaći da su ugovorom predviđeni vrlo strogi kriterijumi vezani za primenu evropskih normi, kako je to predviđeno i za prvu deonicu'.

"Dakle, u ovom mejlu državni sekretar obaveštava kabinet predsednika da su predviđeni evropski standardi za izgradnju druge deonice, a kao što znamo, na drugoj deonici se srušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i ubila 16 osoba", ukazuje.

"Prema informacijama koje smo dobili, a radi se o dokumentaciji koju smo zatražili, komercijalni ugovor BG Centar-Stara Pazova potpisan je 5. novembra 2016. godine i on je potpisan na osnovu idejnog projekta. Projekatni zadatak za izradu studije opravdanosti idejnog projekta datira od 20. februara 2015. i u njemu je, kada se govorilo o idejnom projektu, navedeno da ima jedna stavka koja se odnosi na projekat mostova, vijaduktova, podvožnjaka i nadvožnjaka, i projektnim zadatkom za izradu projekta za građevinsku dozvolu od 22. juna 2017, u delu 07 definisano je da se mora utvrditi stanje postojećih mostova i predložiti eventualne mere za njihovu sanaciju", kaže.

Međutim, dodaje, ispostavilo se na osnovu dokumenta do koga je došla Anketna komisija, "projektant CIP nije izradio projekat u skladu sa projektnim zadatkom, jer su radovi na ispitivanju mostovskih konstrukcija, sanaciji mostova, izgradnji barijera za zaštitu od buke na Hajdinovom mostu izostavljeni, na zahtev Infrastrukture železnice".

"Znači, ovo je odgovor Infrastrukture železnice na usmeni upit projektanta CIP-a, gde se navodi da će ispitivanje i utvrđivanje tehničkog stanja postojećih objekata mostova, u upotrebi su od 70-ih, odnosno 80-ih godina prošlog veka, dakle nekih 50-ak godina, koji su u sadašnjim uslovima u redovnoj upotrebi, biti predmet neke druge dokumentacije. Mi ne znamo, mi nemamo tu dokumentaciju i ne znamo da li je ta dokumentacija izrađena. Ono što mi znamo je za izveštaj Infrastrukture železnice od 6. marta 2025. u kojem je opisano trenutno stanje Hajdinovog mosta", navodi Radonjić.

Ističe da je tog istog 21. avgusta 2017. stigao je još jedan odgovor Infrastrukture železnice na pitanje CIP-a.

"Ovo pitanje se odnosilo na strukturne podsisteme železničke infrastrukture. Odnosno, pitanje je bilo da li se primenjuju tehničke specifikacije interoperabilnosti na izgradnji ove deonice pruge. One se primenjuju, ali u odgovoru Infrastrukture, uz izuzetak provera bezbednosti u železničkim tunelima. Drugim rečima, Infrastruktura je stava da se ne predviđaju i ne izvode radovi kojeipretpostavljaju i zahtevaju ove tehničke specifikacije, a odnose se na bezbednost u železničkim tunelima, konkretnije Bežanijski tunel, dužine 1.921 metar na međustaničnom rastojanju Novi Beograd-Zemun. Dakle, mi nemamo izveštaj da li se tu vršila provera ili eventualno neki radovi, ali opet imamo ovaj izveštaj 6. marta Infrastrukture železnice o trenutnom stanju Bežanijskog tunela. I ono što je za nas veliko pitanje, a dobićemo eventualni odgovor ukoliko dođemo u posed neophodne dokumentacije, je ako vi imate inicijalno ugovorenu cenu za ovu deonicu od 314 miliona evra, naknadno se izostavljaju radovi na Hajdinovom mostu i Bežanijskom tunelu, prema nekim procenama ti radovi, ispitivanje i sanacije bi vredeli između 20 i 25 miliona evra, pitanje je da li je komercijalnim ugovorom, odnosno njegovim aneksom, snižena ova inicijalno ugovorena cena, jer se onda postavlja pitanje, osim bezbednosnog, gde je završio ovaj ogroman novac, ukoliko cena nije snižena", pita Radonjić.

Izvor: N1