Prve sankcije EU: Srbiji uskraćeno 111 miliona evra

EU put Srbije blokiran je već tri i po godine i, kako stvari stoje, neće se uskoro otvoriti, napisao je na X mreži dugogodišnji izveštač RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.

Komesarka Marta Kos zatražila je sprovodjenje dogovorenih reformi, ali skoro otvaranje klastera 3 nije verovatno. Umesto toga, odlaže se prva uplata iz Plana rasta od 111 miliona €. Evo zašto:

Albanija bi već u junu mogla da prestigne Srbiju po broju otvorenih poglavlja. Od oktobra 2024 otvorila je 16 poglavlja, dok je Srbiji za otvaranje 22 poglavlja bilo potrebno oko 10 godina. Zašto u Briselu ne očekuju ubrzanje tog puta?

Ukratko: kao glavni razlozi navode se izostanak reformi, (koje je Srbija obećala prošle godine) politička i društvena kriza u zemlji i odnos prema Rusiji, uključujući i najavljenu posetu predsednika Srbije Moskvi.

U svom non-pejperu dostavljenom EU Srbija je još za kraj prošle godine najavila – usvajanje 3 medijska zakona, – rad na zakonu o biračkom spisku, -imenovanje novih članova REM-a Ali ništa od toga se nije desilo do danas.

Diplomatski izvori navode da su višemesečni studentski i građanski protesti uticali i na optiku zemalja članica prema otvaranju klastera 3, jer mnoge smatraju da bi takva odluka u jeku društvene i političke krize poslala pogrešnu poruku.

Odnos prema Rusiji je dodatno dobio na značaju nakon najavljenog učešća predsednika Srbije Vučića na proslavi dana pobede 9. maja u Moskvi, ali i angažovanja ruske službe FSB za izveštaj o upotrebi zvučnog oružja.

U ovom kontekstu – EK odlaže uplatu od 111 miliona € iz Plana rasta, najavljenu za početak aprila, što izvori objašnjavaju pritiskom na Srbiju da povuče očekivane reformske i spoljnopolitičke poteze. Reč je o predfinansiranju od 7%, koje se uplaćuje automatski.

Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost smatra da Brisel u poslednje vreme mnogo jasnije artikuliše svoje zahteve u odnosu na Beograd, kad je reč o stanju medija, izbornom zakonodavstvu ili spoljnoj politici. Kaže da tek treba videti hoće li to dovesti do značajnijeg uticaja na događaje u Srbiji.

Prvi put posle dužeg vremena EK iznosi rokove u kojem bi zemlje koje napreduju mogle da zaključe pregovore: Crna Gora i Albanija bi mogle to da postignu u naredne 2,3 god i postanu članice EU do kraja mandata sadašnje EK 2029. U takvim projekcijama za sada nema Srbije, konstatuje Gajić.

Ovaj izveštaj Dušana Gajića nije emitovan u Dnevniku 2.

Izvor: Ozon press