Svaka deseta osoba koristila aplikacije za video komunikaciju tokom korone

Visoka zavisnost ljudi od društvenih mreža i aplikacija za razmenu poruka može da sugeriše dve stvari . da su korisnici sigurni u svoju sposobnost da uoče dezinformacije ili da im te platforme znače iz drugih razloga, kao što je održavanje kontakta sa porodicom i prijateljima.

Istraživanje Rojtersovog instituta u aprilu je otkrilo da u šest anketiranih država, gotovo četvrtina (24 odsto), koristi WhatsApp da bi pronašla i delila vesti o Covid-19 ili makar raspravljala o njima. To je za sedam bodova više u odnosu na januarski izveštaj koji je ispitivao korišćenje ove aplikacije u potrazi za bilo kakvim vestima.

Otprilike petina korisnika (18 odsto) se pridružila grupama za podršku ili diskusijama sa ljudima koje nisu imali među kontaktima na Fejsbuku i WhatsApp-u i to na temu korona virusa, dok je polovina (51 odsto) učestvovala u takvim grupama sa kolegama, prijateljima ili porodicom.

Svaki deseti korisnik pristupao je video četu pomoću platformi kao što su Zoom, Houseparty i Google Hangouts – mnogi po prvi put.Sa druge strane Instagram i Snapchat su postali popularni kod mlađe populacije za pristup vestima o COVID-19. Poznate ličnosti i influenseri imali su ogromnu ulogu na ovim mrežama tako što su delili muziku, vežbali i komentarisali zdravstvene probleme.

Skoro polovina ispitanika od 18 do 24 godine u Argentini (49 odsto) koristilo je Instagram, dok je taj procenat u Nemačkoj bio 38 odsto. Svaki deseti korisnik (oko 11 odsto) pristupao je vestima o Covid-19 preko TikTok-a u SAD, dok je u Argentini taj procenat bio devet odsto.

Društveni mediji možda pomažu u širenju lažnih i obmanjujućih informacija, ali su takođe bili podrška ljudima u periodu anksioznosti i izolacije i predstavljale efikasan način da se pouzdano poboljšaju informacije.

Važno je napomenuti da su društveni mediji obično korišćeni u kombinaciji sa drugim izvorima informacija. U šest zemalja od 10 koje su obuhvaćene Rojtersovim izveštajem iz aprila, ljudi su na nedeljnom nivou dolazili do vesti preko društvenih mreža, ali i tradicionalnih medija.

Detaljnija analiza pokazala je da su u većini zemalja oni koji su se oslanjali na informacije o korona virusu iz novinskih izvora bili bolje upoznati sa krizom. Sa druge strane nije postojao konzistentan obrazac za one koji su se oslanjali na razne platforme, uključujući društvene mreže – nisu bili informisaniji, ali ne može se reći ni da su bili neinformisani.