Foto: Cemaforum.rs / arhiva
Poražavajuća je činjenica da više od 700.000 osoba sa invaliditetom (OSI), koliko ih prema procenama ima u Srbiji, nosioci vlasti se sete samo pred izbore ili na Međunarodni dan 3. decembra. Mada, dešava se, kao u Čačku, da se nekada ne sete ni tada, već dan posle.
Da nije udruženja osoba sa invaliditetom i drugih organizacija koje inicijativama, pričom, pritiscima izdejstvuju sitne pobede, pomaka u društvenoj integraciji ne bi ni bilo.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se od 1992. godine sa idejom da obratimo pažnju na sve probleme sa kojima se suočavaju.
“Radi boljeg razumevanja situacije, zaista bih volela da vidim jednog političara da sedne u invalidska kolica i da ih provoza kroz Čačak. Pa kada oseti kako točkovi truckaju po behatonu, kako ti sve unutarnje organe rastrese, pa kako za svaki “spušteni” ivičnjak mora da zamoli nekog za pomoć, ili kako za rampu u ustanovama mu treba snaga troje ljudi da se izgura uz nagib ili kočnice kao na kamionu da siđe niz istu….. Tada bismo možda mogli da pričamo o svojim problemima koji su lako rešivi a samo treba malo sluha i dobre volje“, kaže za portal Cemaforum Isidora Kojanović, članica udruženja CEMA i ujedno osoba sa invaliditetom.
Svaki invaliditet ima određenu specifičnost, jako veliki problem su imale gluve i nagluve osobe tokom pandemije korona virusa.
- Zamislite da dođete kod doktora, imate bolove, ne čujete, a on nosi masku i ne možete da mu pročitate sa usana šta vam kaže. Tumača na znakovni jezik, naravno, nema. Molio sam lekara da mi da olovku, da bar napišem koji problem imam, ali ni to nije želeo da učini zbog straha da se ne zarazi. Svoju olovku mi je, ipak, dala medicinska sestra, - prenosi svoje iskustvo Mitar Prica iz Međuopštinskog udruženja gluvih i nagluvih osoba u Čačku.
On dodaje da je prosto neverovatno da u najvažnijim institucijama nije obezbeđena bar jedna osoba koja umesto maske nosi vizir koji bi im omogućio da pročitaju reči sa usana sagovornika ili tumač na znakovni jezik koji je inače po zakonu obavezan u svim javnim ustanovama.
Samo dva primera od mnogih ilustruju to da je veoma lako rešiv veliki deo problema koje osobe sa invaliditetom imaju u Srbiji, a potrebno je samo malo sluha i empatije kako od svih nas tako od predstavnika vlasti da bi život svih nas bio mnogo kvalitetniji i bolji.
Izvor: Cemaforum.rs
