Foto: GIZ Marko Risović.

„Psiholozi su radili istraživanje i pokazali da je najveći stres za čoveka smrt člana porodice, a drugi po redu je preseljenje u drugu zemlju. Niko se na preseljenje ne odlučuje tako lako; najčešće ljudi odlaze u potrazi za boljim životom, a naše je da im pomognemo da to i nađu. Republika Srbija i njene institucije treba da budu neko ko im je stalno na usluzi, ko će im pomoći, a posebno da im pomogne da nešto od onog što rade u inostranstvu inkorporiraju ovde. Važno je da ljudi osete mogućnost da posao koji razvijaju u inostranstvu mogu i kod kuće da rade ili da sarađuju sa maticom“, rekao je savetnik ministra bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom, prof. dr Branko Rakić, na otvaranju Sednice Poslovnog saveta za dijasporu, koja je održana prošle nedelje.

Sednica Poslovnog saveta za dijasporu održava se već dugi niz godina u Privrednoj komori Srbije (PKS). Do sada je održavana u obliku foruma, a ove godine je po prvi put imala tri tematska panela. U okviru Sednice Poslovnog saveta za dijasporu 2024: Poslovna dijaspora i lokalni razvoj, u petak su održani paneli: Inovativno preduzetništvo, digitalizacija i veštačka inteligencija; Sistemska podrška privredi i uloga poslovne dijaspore i Žensko i socijalno preduzetništvo.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, Mihailo Vesović, naveo je da, pored kulture, ono što najviše spaja maticu i dijasporu jesu poslovne veze, a PKS je na sebe preuzela ulogu da se time bavi.

„Imamo dosta nepredvidivu globalnu situaciju. U poslednjih četiri-pet godina nije bilo jednostavno – imali smo zdravstvenu krizu, energetsku krizu, a sada, čini mi se, imamo i bezbednosnu krizu. Nikad neće biti važniji način na koji ćemo sarađivati, pravovremeno razmenjivati informacije i tražiti modele kako da biznis opstane. Molim vas da koristimo ovu vezu u Privrednoj komori i Poslovni savet kao nešto što može da nam bude platforma za brzo delovanje i informisanje. Privredna komora okuplja i otvorena je za sve aktere, ne samo iz dijaspore već i za one koji žele da se bave dijasporom“, naveo je Vesović.

Podvukao je da su sve teme obrađene na panelima važne i podsetio da skoro 60 odsto novoosnovanih preduzeća u Evropskoj uniji u sektoru malih i srednjih preduzeća dolazi iz socijalnog preduzetništva.

„Dijaspora je ta koja najviše razume koncept socijalnog preduzetništva i zašto je važno podržavati socijalna preduzeća koja imaju misiju da svoj profit preraspodele marginalizovanim kategorijama. Kad ispričam priču o Women on the Way, ljudi u dijaspori ne pitaju koliko to košta, spremni su da kupe i više od jednog komada i dele tu priču“, rekla je socijalna preduzetnica Katarina Ejdus, osnivačica Women on the Way, održivog modnog brenda koji kroz svoj dizajn promoviše kulture iz kojih dolaze žene izbeglice u Srbiji i iste zapošljava.

Jovana Stamenković, menadžerka za implementaciju u GIZ-u, rekla je da kad pričamo o dijaspori, svi mislimo na doznake koje su stabilne i čine oko 6–7 odsto BDP-a Srbije, od čega čak 26 odsto dolazi iz Nemačke.

„Ono što je nama važno sa aspekta programa jeste da se doprinos dijaspore vidi šire od samo doznaka, i to u kontekstu razmene veština, znanja i stečenih iskustava u zemljama destinacije. Konkretno, mi podržavamo naše stručnjake iz Nemačke da se angažuju u institucijama i organizacijama u Srbiji i na taj način podele svoje znanje i iskustvo koje su stekli. Takođe, podržavamo osnivače sopstvenih biznisa da svoja poslovanja povežu sa Srbijom, kao i organizacije koje su u Nemačkoj registrovane kao neprofitne i koje u partnerstvu sa udruženjima iz Srbije mogu da sprovode zajedničke projekte“, navela je Stamenković.

Dodala je da je veoma važno što je jedna od tema panela bilo žensko preduzetništvo, jer žene preduzetnice, osim sa standardnim izazovima vezanim za nepovoljan položaj malih preduzeća (cenu rada, opremanja, administrativne procedure), susreću se i sa diskriminacijom. Nedavno objavljeno istraživanje pokazuje da je svaka osma žena preduzetnica doživela tokom svoje karijere neku vrstu diskriminacije.

„Mislim da naše žene koje su u dijaspori ostvarene mogu da podrže naše žene i budu neka vrsta agensa promene u ovoj sredini“, navela je Stamenković.

Sednicu Poslovnog saveta za dijasporu 2024. organizovala je Privredna komora Srbije (PKS) uz podršku nemačke razvojne saradnje koju sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i Tačke povratka.

„Tačka povratka je, kao član saveta, ali i program za cirkularnu migraciju, podržala organizaciju Poslovnog saveta dijaspore u 2024. godini kroz formulisanje programa i tema panela – fokusirajući se na inovativno preduzetništvo, digitalizaciju i veštačku inteligenciju, sistemsku podršku privredi, žensko i socijalno preduzetništvo – i nastavlja da pruža informacije relevantne za povratak našoj poslovnoj dijaspori, ali i da održava zajednicu uspešnih povratnika koji stvaraju i rade u Srbiji nakon povratka. Nadamo se da će novi model rada PSD biti dobar osnov za dalje organizovanje saveta i događaja u narednom periodu“, naveo je Uroš Živković, programski direktor organizacije Tačka povratka.

Izvor: Cemaforum.rs