Sloboda medija u Srbiji dovedena u pitanje i pre epidemije

Kovid epidemija dovela je ozbiljno u pitanje slobodu medija na mnogo načina. Ključni alat koji je korišćen jesu zakoni o „lažnim vestima“ koji su se pojavljivali na sve strane a koji su donošeni pod izgovorom borbe protiv dezinformacija o virusu.

Takvi zakoni su veoma opasni: u najboljem slučaju oni predstavljaju poziv novinarima da se samocenzurišu, a u najgorem su sredstvo za hapšenje i pritvaranje novinara – kaže u razgovoru za Danas Skot Grifin, zamenik direktora Međunarodnog instituta za medije (IPI).

Te opasnosti, predstavljene kroz podatke Međunarodnog instituta za medije, koji je pratio napade na medijske radnike širom sveta, pokazuju da su do 3. juna bila 233 napada na medijske radnike. Među njima najviše je bilo hapšenja (86), zatim verbalnih odnosno fizičkih napada (63) i cenzure (34). Pri tome najugroženiji su bili mediji u Evropi, gde se odigralo 66 napada, i Aziji (64).

Grifin ističe da je sloboda medija u Srbiji je dovedena u pitanje i pre epidemije, pogotovu ako imamo u vidu negativne kampanje i uznemiravanje kritički nastrojenih novinara. Tokom krize Srbija je preduzela veoma zabrinjavajuće korake kako bi se uspostavila kontrola nad informacijama, kao što je na primer uredba, kasnije povučena, koja zabranjuje lokalnim vlastima da novinarima daju informacije o virusu.

"Ovo je bio neprihvatljivo sprečavanje rada medija, a opasnost se kasnije pokazala i u kratkom pritvaranju novinarke Ane Lalić, koja je prema našim saznanjima takođe bila ne meti negativne kampanje i pretnji na internet. Zabrinuti smo i zbog ograničenog pristupa novinara vladinim pres-konferencijama i podacima koje ima vlast, kao i zbog nepoštovanja rokova za pružanje informacija," navodi Grifin.

Skot Grifin poziva novinare da prijave napade jer je to najbolji način da se profesija izbori za svoju slobodu. „Nemojte da ćutite. Ovo ne znači da treba da započnete kampanju ako ste napadnuti. Ali možete napad prijaviti organizacijama čiji je posao da se zauzimaju za slobodu medija, kao što je IPI.

Mi smo deo nekoliko organizacija pod nazivom „Brzi odgovor na medijske slobode“ (Media Freedom Rapid Response), koje prikupljaju informacije o napadima na novinare kroz platformu „Mapiranje medijskih sloboda“ (Mapping Media Freedom) i koordiniraju odgovor na te napade, putem zagovaranja, pravne i praktične podrške.

IPI je takođe član Platforme za zaštitu novinara Saveta Evrope (Platform for the Protection of Journalism), koja takođe prikuplja informacije o napadima na medije i traži zvaničan odgovor od države u kojoj se napad desio. Što više znamo o napadima na novinare, bolje možemo zajedno da se borimo“, kaže Grifin.