Oluje kao one u septembru su duplo verovatnije zbog globalnog zagrevanja

Istraživanja potvrđuju da bi jake padavine kakve su nedavno poplavile srednju Evropu bile duplo ređe, ali i slabije, da sagorevanje fosilnih goriva nije zagrejalo atmosferu.

Naučnici su uporedili padavine zabeležene u centralnoj Evropi tokom četiri dana u septembru sa količinama koje bi pale da je svet hladniji za 1.3 stepena Celzijusa (po podacima koje su dobili kompjuterskom simulacijom). Oni su pripisali „udvostručenje verovatnoće i povećanje intenziteta od 7%“ ljudskom uticaju.

Istraživači komentarišu da su u pitanju konzervativni rezultati, koje daju modeli koji mogu potceniti padavine. Kako su izjavili, „Naglašavamo da je pravac promene veoma jasan, ali stopa nije“.

Topliji vazduh upija vlagu

Podsetimo, osmoro ljudi je poginulo a mnogi su ostali bez krova nad glavom u poplavama koje su pogodile centralnu Evropu. Oluja Boris je ugrozila delove Austrije, Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije i Slovačke.

Kako smo već pisali, zagrevanje čitave planete ne donosi samo vrućinu i suše, već i ekstremne padavine i zahlađenja. Kada su padavine u pitanju, na primeru superćelijskih oluja smo već objašnjavali kako topliji vazduh može da kao sunđer upije više vlage. Za zagrevanje atmosfere od svakih 1 stepen Celzijusa se u vazduhu nađe 7% više vodene pare, koja se izlučuje u vidu padavina kada se ta masa ohladi (na primer, u dodiru sa hladnijim masama). NA ove podatke upozorava i najnovije istraživanje.

Petnaest meseci rekordnih temperatura i trinaest meseci za 1.5 stepeni toplijih nego pre 200 godina

Podsetimo, oluja koja je poharala srednju Evropu je „skupila snagu“ tokom prethodnih 15 najtoplijih zabeleženih meseci na Zemlji. Globalno vođenje evidencije o temperaturi počelo je 1850. godine; ipak, ne govorimo samo o najtoplijoj sezoni u prethodnih 175 godina, nego najverovatnije i o najtoplijoj godini u prethodna dva milenijuma, a možda i stotinak hiljada godina.

Avgust 2024. je bio trinaesti mesec zaredom tokom kog je globalna prosečna temperatura vazduha na površini zemlje premašila 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa, prema obaveštenju evropskog centra Copernicus. Naučnici upozoravaju da je u prethodnih petnaestak meseci rekordna toplota bila i šire rasprostranjena nego ranije: dok su u junu 2023. rekordi padali na 7.4% površine planete, u junu 2024. se nezapamćeno pregrejalo 14.5% svetske površine, piše Phys.org.

Očekuje se da će se kroz nekoliko godina prosečne temperature malo smanjiti, da bi zatim ponovo počele da rastu preko 1.5 stepeni više od predindustrijskih.

Evropska unija će uložiti deset milijardi evra u pomoć oštećenima

Istraživači koje citira Gardijan su konstatovali da su mere za prilagođavanje smanjile broj žrtava u poređenju sa sličnim poplavama koje su pogodile region srednje Evrope 1997. i 2002. godine. Oni su pozvali na bolju odbranu od poplava, sisteme upozorenja i planove za reagovanje na katastrofe i upozorili da se ne nastavlja obnova u regionima sklonim poplavama.

„Ove poplave ukazuju na to koliko klimatske promene postaju skupe“, izjavila je za Gardijan Maja Vahlberg, tehnički savetnik u Klimatskom centru Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i koautorka studije. „Uprkos danima priprema, poplavne vode su ipak opustošile gradove, uništile hiljade domova i primorale Evropsku uniju da obeća 10 milijardi evra pomoći“.

Sve ove činjenice bi trebalo da zabrinu i domaće donosioce odluka – ali uglavnom ne zabrinjavaju. Oni su, čini se, zauzeti podizanjem stadiona, sečom šuma, betoniranjem zelenih površina, tužbama protiv nezavisnih medija a, kad nađu vremena, i bacanjem eksplozivnih naprava na studente.

Izvor: Mašina.rs