„Evropska komisija je nepokolebljiva u svojoj nameri da sa Srbijom ostvari strateško partnerstvo o sirovinama“, piše Euronews. Reklo bi se – po svaku cenu.
Portparol izvršnog tela EU je 20. avgusta izjavom potvrdio „nepokolebljivost“ Evropske unije da „ostvari strateško partnerstvo sa Srbijom“ u domenu kritičnih sirovina, u koje spada litijum.
„Izvršna vlast EU saopštila je danas da ostaje ‚potpuno posvećena‘ partnerstvu – poslednjem od više od deset koje je Brisel sklopio sa namerom da smanji zavisnost od Kine u pristupu kritičnim sirovinama neophodnim za baterije električnih automobila i tekuću energetsku tranziciju Evrope“, piše Euronews.
„Mislim da ne možemo kvantifikovati važnost memoranduma o razumevanju sa Srbijom“, rekla je 20. avgusta novinarima portparolka Komisije za trgovinu Johana Bernsel nakon što je predsednica Ursula fon der Lajen rekla da će obezbeđivanje pristupa jeftinim sirovinama biti ključni cilj Clean Industrial Deal, vodećeg političkog programa za njen drugi mandat, navodi evropski portal.
Euronews podseća čitaoce na to da su potpredsednik EK Maroš Šefčovič i nemački kancelar Olaf Šulc prošlog meseca u Beogradu potpisali memorandum o razumevanju „samo nekoliko dana nakon što je Beograd dao zeleno svetlo anglo-australijskoj rudarskoj korporaciji Rio Tinto da nastavi razvoj rudarstva litijuma na zapadu zemlje“.
Od ekonomske periferije se otvoreno očekuje da se žrtvuje za centar
Bernsel se, tako, pridružio nizu evropskih zvaničnika koji su otvoreno iskazali namere EU i njenih vodeći ekonomija – a pre svega Nemačke – da u Srbiji litijum rudari po svaku društvenu i ekološku cenu. Kao što je za Mašinu pre koji dan pisao Stefan Aleksić:
„(O)d periferije i socijalne margine se očekuje da sopstvenim žrtvovanjem iz recesija vadi ekonomije centra. Nekad tako što će stezati kaiš pod teretima mera štednje, nekad tako što će poklanjati sopstvenu zemlju ne bi li se plašljivi investicioni instinkti shareholdera okuražili da zadrže investicije u par nemačkih automobilskih giganata. Jer to je posao periferije, i socijalne i one geografske: da podnese cene akumulacije kapitala kad nije kriza i da podnese cenu krize kad ona izbije“. Kako Aleksić dodaje:
„U našem slučaju, stvari su nešto transparentnije prosto zbog umanjene potrebe da se odnosi moći prema evropskim državama nižeg ranga previše detaljno maskiraju: zapad naše zemlje će biti proždran da bi se Nemačka igrala zelene tranzicije, da bi njihova automobilska industrija privremeno odložila neizbežno, a akcionarski kapital nešto sporije izvršio migraciju u efikasnije ekonomije“.
Aleksić dodaje da je to i bio cilj tranzicije – da nas, kako kaže, pretvori u „društvo koje bez roptanja prihvata da se uključi u globalni ekonomski poredak iako će u njemu imati funkciju deponije“.
Evropska komisija, gle čuda, kaže da nije organizovala proteste sama protiv sebe
Na pritisak vlasti i međunarodnih igrača da se u Jadru otvori rudnik litijuma građani su odgovorili protestima. Sa iskustvom da priča o krivici Zapada kod glasača obično dobro prolazi, Vučić je istu kartu ovog puta odigrao farsično – optuživši Zapad, koji u ovom slučaju realno forsira po Srbiju rizičan projekat, za proteste protiv njega.
Vučićeva tragikomična izjava, potkrepljena navodnim saznanjima iz izvora ruskih obaveštajnih službi, je izazvala podjednako tragikomičnu reakciju Evropske komisije. Kako prenosi „Evropska unija apsolutno odbacuje sve optužbe da bi bila umešana u bilo koju vrstu nezakonitih ili nelegitimnih aktivnosti povezanih sa stranim mešanjem“, rekao je portparol spoljnih poslova Peter Stano.
Zašto bi Evropska komisija sebi kvarila posao za koji se toliko otvoreno i brutalno zalaže, ostaje van domašaja zdravog razuma.
Autor: Mašina.rs