Foto: Pixabay / ilustracija

"Pitanje litijuma jeste bitno, ali su takođe bitni i recimo, izveštaji Agencije za borbu protiv korupcije ili Komisije za kontrolu državne pomoći, u tim izveštajima imate zanimljive detalje koji vam signaliziraju zašto imamo ovakvu atmosferu, a o tome nećemo čuti ništa u skupštini", kaže za N1 Ivana Pavlović iz BIRN-a.

Među 60 tačaka dnevnog reda vanrednog zasedanja Skupštine Srbije jesu i izbor guvernera i viceguvernera Narodne banke Srbije, kao i predsednika i jednog člana Fiskalnog saveta. Na agendi je i niz zakona kojima će biti potvrđeno uzimanje novih kredita. Kakvi rezultati guvernerku Jorgovanku Tabaković kandiduju za reizbor, a šta Blagoja Paunovića za novog predsednika Fiskalnog saveta Srbije? Koji je efekat zajedničkog pretresa o svim tačkama dnevnog reda?

„Leto je, te deluje da je manje poslanika u klupama, nekadašnja premijerka Ana Brnabić se odlučila za malo drugačiji stil vođenja sednice, ali u suštini ne možete da sakrijete manir višegodišnjeg obraćanja opoziciji, a to je blago rečeno nepoštovanje Skupštine Srbije kao institucije i njene važnosti u celom sistemu i ovom društvu“, opisala je Pavlović prvi dan skupštinskog zasedanja u Beogradu.

Pavlović kaže da je videla dnevni red sednice i da je pročitala neke izveštaje koji su njoj bitni.

„Prosto, ne možete da odlučite šta je bitnije. I litijum jeste tema koja zanima građane, ali ta tema provejava kroz sve tačke dnevnog reda. Da li je važnije da više čujemo izveštaje Agencije za borbu protiv korupcije, ili Komisije za kontrolu državne pomoći, jer su one na kraju povezane sa načinom na koji i mi i te institucije tretiraju pitanje litijuma“, kaže.

U tim izveštajima, dodaje, ima „zanimljivih detalja koji vam signaliziraju zašto imamo ovakvu atmosferu i u kom pravcu bi to moglo da ide“.

„A o tome nećemo čuti ništa u Skupštini. Zašto? Jer je u izveštajima tih institucija sve lepo – cvetići, leptirići. Na mikro nivou ti izveštaji pokazuju šta će se desiti s pitanjem litijuma i zašto imamo tako podeljenu javnost. Mi ne možemo kao građani da dobijemo bazične informacije o ovom projektu. Mi očekujemo od tih institucija da dobijemo bazične odgovore da li je to dobro, šta imamo od toga i kakve su posledice tog projekta“, naglasila je Pavlović.

Komentarišući reizbor Jorgovanke Tabaković na mesto guvernera Narodne banke Srbije, Pavlović kaže:

„Održan je kontinuitet, odnosno stabilnost, to je reč koju oni koriste. Jeste, guvernerka dobija novi mandat, a pred poslanicima je i neki izveštaj o njenom radu i finansijskoj stabilnosti i ciljevi koje je sebi postavila. Međutim, građane najviše interesuje, ona je tamo navela da će njen cilj biti stabilnost cena, pominju pad inflacije, samo što građani možda u teoriji ne znaju, a treba im objasniti, da pad inflacije nije isto što i padanje cena“.

Gošća N1 dodaje i da građanima treba objasniti „kako stvari funkcionišu“.

„Nikako da nam neko objasni ovaj nivo cena u zemlji, zato što zahvaljujući internetu možemo da vidimo cene ne samo u zemljama regiona, već i u svetu. Trebalo bi na neki način objasniti ove cene koje veliki broj ljudi ne može da izdrži. Nadam se da ćemo nekada dobiti ikakav odgovor, pošto mislim da se o tome ne govori dovoljno. Čini mi se da je socijalno raslojavanje veće nego ikad, a ne vidimo nikakvu strategiju, na koji način tretiramo najsiromašnije građane“, navela je Pavlović.

Blagoje Paunović biće novi predsednik Fiskalnog saveta Srbije umesto dosadašnjeg Pavla Petrovića. Na pitanje da li je došao kraj nezavisnosti te institucije, Ivana Pavlović kaže da treba sačekati.

„Nadam se da nije, nije pristojno govoriti o nekoj osobi, u ovom slučaju o profesoru Paunoviću, a da nismo videli učinak njegovog rada. Moći ćemo da sudimo o tome u narednim mesecima. Činjenica je da je Fiskalni savet bio jedina preostala institucija koja je radila ono što joj je u mandatu, pokazala je nezavisnost u ocenjivanju kredibiliteta fiskalne politike. Oni su jednim jednostavnim jezikom pokušavali da objasne i Vladi i javnosti na koji način Vlada Srbije troši novac svih građana“, izjavila je Pavlović.

Dodaje i da je Fiskalni savet imao jako dorbu komunikaciju sa svima.

„I sve je bilo napisano jezikom koji svi razumeju. Ta institucija je pokušavala pravovremeno da upozorava, ponavljala je nekoliko ključnih poruka – da se ne vidi nikakav plan i strategija tih investicionih projekata, postavljala je pitanja zašto su nacionalni stadio i EXPO prioritet… Niko ovde ne spori da su potrebna ulaganja, mi jesmo izašli u sam vrh. Međutim, kada pogledate u šta smo ulagali, tu se stvari malo menjaju“, naglašava Pavlović.

I navodi: „Mi smo lideri u ulaganjima u borbene avione, oružje, ali smo na začelju kada je reč o ulaganjima u vrtiće, osnovne škole, fakultete i zaštitu životne sredine“.

Nema izveštaja o isplativosti

„Lepo je što imate izdvajanja za javne investicije, ali moramo da postavimo pitanje šta su prioriteti. Da li su to društveno najopravdaniji projekti ili smo mogli da uzmemo nešto drugo“, upitala je.

Pavlović kaže i da nismo dobili nikakav izveštaj o isplativosti stadiona.

„Ne samo u Beogradu, već i po manjim mestima, pa i EXPO, mogu li ti objekti da isplaćuju sami sebe? To treba kao da bude neka srpska Ajfelova kula, koja je znate i dan danas isplativa, jer dolaze turisti i plaćaju da se popnu na nju, ali imajući u vidu istoriju projekata u Srbiji, da ovde ne možete da rešite bazična insfrastrukturna pitanja, da li je realno očekivati da taj EXPO bude srpska Ajfelova kula“, kazala je novinarka BIRN-a.

Podseća i da trećina ljudi nema pristup kanalizaciji.

„O ulaganjima u otpadne vode stalno pričamo, a malo se radi. Vulin je juče rekao – vi niste pročitali, sve vam piše u programu ‘Skok u budućnost’… Ali nije investicioni plan, to je predizborni program jedne stranke. Vlada Srbije ima zakonsku obavezu da objavi plan investicija i razvoja, a taj rok im je prošao 2020. Nas ne treba da interesuju predizborni programi, to je spisak lepih želja. Šta je zvanični plan Vlade Srbije, koji su to naši prioriteti“, upitala je Pavlović.

Izvor: N1