Foto: Cemaforum.rs

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Društvo mladih istraživača iz Bora (DMI) predstavili su Analizu Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022.godinu sa pregledom sprovedenih aktivnosti iz Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom.

Izveštaj se bavi temeljnom analizom podataka prikupljenih iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu, uz detaljno razmatranje važećeg zakonodavnog i regulatornog okvira namenjenog zaštiti vazduha. Izveštaj uključuje identifikaciju ključnih problema i procenu delotvornosti postojećih mera zaštite vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou. Zaključak je da dosadašnji napori pokazuju ograničene rezultate.

• u 2022. godini na listi prekomerno zagađenih mesta našlo se svih osam aglomeracija i 13 gradova, u kojima živi preko 4 miliona ljudi,
• samo u 12 od 29 gradova, sa preko 50.000 stanovnika, postojao monitoring koncentracije PM čestica u realnom vremenu,
• približno 80 opština ni na koji način nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha što znači da približno 1.500.000 stanovnika ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive,
• samo 3 od 21 grada iz III kategorije kvaliteta vazduha (prekomerno zagađen vazduh) su imala usvojen Plan kvaliteta vazduha,
• zagađen vazduh izaziva 1 u 10 smrtnih slučajeva u Republici Srbiji.

Na listi najzagađenijih gradova našao se i Čačak.

Najveći problem za većinu mesta u Republici Srbiji u kojima je vazduh prekomerno zagađen ostaje prisustvo visokih koncentracija suspendovanih čestica PM2.5 i PM10. Prekoračenje granične vrednosti koncentracije PM10 čestica zabeleženo je u Novom Sadu, Zaječaru, Paraćinu (Popovac), Loznici, Kragujevcu, Kostolcu, Zrenjaninu i Somboru.

U Pančevu, Smederevu, Užicu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu, Čačku, Pirotu i Subotici je, pored prekoračenja granične vrednosti za suspendovane čestice PM10, zabeleženo i prekoračenje granične vrednosti za suspendovane čestice PM2.5.

Beograd, Niš i Novi Pazar se dodatno izdvajaju po tome što je u ovim mestima zabeleženo ne samo prekoračenje granične vrednosti za suspendovane čestice PM10 i PM2.5, već i prekoračenje granične vrednosti za azot-dioksid (NO2 ). U Boru, koji se godinama izdvaja po specifičnosti i visokom stepenu zagađenja sumpor-dioksidom (SO2), gde su granične vrednosti prekoračene i u 2022. godini, zabeleženo je i prekoračenje granične vrednosti za suspendovane čestice PM10, kao i za teški metal olovo u frakciji PM10 čestica.

Godišnja granična vrednost koncentracije suspendovanih čestica PM2.5 je 25 µg/m 3 i ona je prekoračena u Beogradu, Čačku, Kosjeriću, Kraljevu, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu, Pirotu, Smederevu, Subotici, Užicu, Valjevu.

Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, tokom godine ne sme biti više od 35 prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti, što nije bio slučaj na većini stanica.

Sagorevanje fosilnih goriva vodeći je izvor PM2.5 na otvorenom i najveći pojedinačni doprinos prevremenoj smrtnosti povezanoj sa zagađenjem vazduha u Republici Srbiji, sa 36% ukupnog broja prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem česticama PM2.5. Ugalj je odgovoran za 26% svih prevremenih smrti izazvanih česticama PM2.5.

Kada se posmatraju pojedinačni uzroci smrtnosti od zagađenog vazduha po dijagnozama, odnosno grupama bolesti, na prvom mestu se radi o hroničnoj opstruktivnoj plućnoj bolesti, zatim o dijabetesu, ishemijskoj bolesti srca, raku pluća, moždanom udaru, infekcijama donjih puteva za disanje i smrtima kod novorođenčadi.

Izvor: Ozon press