Foto: Cemaforum.rs / arhiva

Umesto da kilometar auto-puta Pojate – Preljina, poznat kao Moravski koridor, koji gradi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka košta 7,1 milion evra, kako je prvobitno bilo planirano, njegova trenutna cena je tačno dva puta veća i iznosi 14,2 miliona evra. Još drastičniji primer je saobraćajnica Beograd – Zrenjanin – Novi Sad čija cena je u međuvremenu povećana tri puta.

Ni u jednom od ovih primera, međutim, nema relevantnog objašnjenja zbog čega radovi kasne, a njihova cena se drastično povećava.

Kako u svojoj analizi Politika javnih investicija u Srbiji podseća Fiskalni savet, Memorandumom o izgradnji Moravskog koridora koji je potpisan 2018. godine predviđeno je da će 112 kilometara ovog auto-puta koji bi trebalo da spoji Koridore 10 i 11 koštati maksimalno 800 miliona evra.

Godinu dana kasnije, kada je država najpre usvojila posebni zakon, odnosno Lex specialis za Moravski koridor i ovaj posao, mimo tendera i transparentnog postupka, dodelila konzorcijumu Behtel-Enka, ugovorena je cena od 745 miliona evra, koja je mogla da se uveća zbog nepredviđenih troškova najviše do 20 odsto, što bi značilo ukupno blizu 900 miliona evra.

Taj iznos je, međutim, tokom 2023. godine povećan za celih 700 miliona evra pa je trenutna ukupna cena čak 1,6 milijardi, što je rast za gotovo 100 odsto u odnosu na ono što je prvobitno planirano i dogovoreno.

Probijanje rokova i povećanje cene

U međuvremenu, i rok za završetak izgradnje ovog koridora, tačnije svih njegovih deonica nekoliko puta je pomeran. Auto-put još nije završen, iako se dugo tvrdilo da će biti izgrađen krajem 2023. godine i da radovi napreduju ugovorenim tempom.

Novi rok za izgradnju je, pak, tek 2025. godina što implicira da cena od 1,6 milijardi evra i ne mora biti konačna.

Fiskalni savet konstatuje da, iako je izgradnja Moravskog koridora najavljivana još od 2010. godine, sve do kraja 2018. nije bilo budžetskih isplata za ovaj infrastrukturni projekat, da bi u narednim godinama, preciznije od 2019. do 2023. ta izdvajanja kumulativno dostigla skoro 1,2 milijarde evra.

Država je, podsetimo, za finansiranje izgradnje ovog auto-puta do sada uzela tri kredita.

Prvi od 431,7 miliona evra Narodna skupština Srbije potvrdila je 2021. godine, a kredit je ugovoren sa bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz garanciju UK Export Finance.

Druga, pak, pozajmica potvrđena početkom 2022. godine iznosila je 400 miliona evra, ali su tokom 2023. usvojene izmene i dopune pa je iznos kredita povećan na 500 miliona evra. Kredit je uzet od praktično istog konzorcijuma stranih banaka.

Poslednju pozajmicu za ovaj auto-put država je uzela prošle jeseni. Reč je o kreditu od 700 miliona evra koji je dalo nekoliko banaka predvođenih bankom Džej Pi Morgan Čejs, uz osiguranje Multilateralne agencije za garantovanje investicija.

Razlozi poskupljenja

U svojoj analizi Fiskalni savet ne nalazi valjane razloge zbog kojih je cena radova na Moravskom koridoru dva puta veća.

„Tačno je da je u prethodnih nekoliko godina došlo do osetnog rasta cena inputa za izgradnju autoputeva, ali naše analize pokazuju da to ne može ni blizu da objasni dvostruko povećanje vrednosti radova“, piše u analizi ove institucije u kojoj se kao mogući razlozi navode manjak kontrole i izostanak tenderskih procedura.

Direktne pogodbe ovakvih poslova i jesu jedna od ključnih zamerki Fiskalnog saveta kada je u pitanju politika javnih investicija u Srbiji poslednjih godina. Oni kažu da „novi model odabira, planiranja i implementacije javnih investicija po pravilu prati manja institucionalna i proceduralna kontrola u odnosu na ranije investicije po standardnim procedurama“.

Put preko Zrenjanina tri puta skuplji

Još drastičnije povećanje zabeleženo je kod izgradnje puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Vrednost radova je prema Memorandumu iz 2020. godine bila oko 600 miliona evra, dok je novim budžetskim planovima predviđeno zaduživanje države do iznosa od čak 1,7 milijardi evra za ovaj autoput.

„Jedan od razloga za ovu korekciju je verovatno opet poskupljenje građevinskih inputa, a u javnosti su se mogle čuti i najave o promenama trase i dodatnim radovima na paralelnom nekomercijalnom putu Novi Sad – Zrenjanin.

Upitno je, međutim, mogu li ovi činioci u potpunosti da objasne skoro trostruko povećanje cene u odnosu na prvobitnu, a na šta ukazuju budžetski planovi. Dodatnu konfuziju stvara to što su informacije o najnovijim projektima poput ovog često vrlo oskudne, a ponekad i oprečne, pa se sreću različiti podacima o troškovima, dužini trase, karakteristikama puteva…“, piše u analizi Fiskalnog saveta.

Taj manjak kontrole mogao bi da bude jedan od razloga za povećanje cena nekih od infrastrukturnih projekata, pogotovo imajući u vidu da različita međunarodna istaživanja pokazuju da je kod ugovora o javnim radovima u građevinskom sektoru postoji povećana sklonost i prostor za korupciju.

„Tako je u studiji Svetske banke iz 2015. godine pronađena statistički značajna veza između većih troškova investicionih radova i slabe kotrole korupcije. U zemljama u kojima je korupcija izraženija, cene izvedenih radova bile su sistemski veće“, navodi Fiskalni savet dodajući i da pored manjka kontrole tako neobjašnjivom rastu cena radova razlog može biti i preskakanje tenderskih procedura.

„Nedovoljna tržišna konkurencija prilikom odabira izvođača može dovesti do toga da ugovorena cena bude nepovoljnija za državu. Ako se osvrnemo za izgradnju južnog i istočnog kraka Koridora 10, odziv ponuđača bio je prilično veliki. Prosečan broj na javnoj nabavci za ove LOT-ove iznosio je 11, znatno više u odnosu na uobičajen broj ponuda na tenderima u Srbiji što je verovatno u određenoj meri doprinosilo snižavanju ugovorenih cena radova. Potpuno suprotno, izgradnja auto-puteva direktnom pogodbom po ubrzanoj proceduri bi zbog ukidanja tržišne utakmice lako mogla da rezultira povećanjem ponuđenih cena“, konstatuje se u analizi Fiskalnog saveta.

Autor: Forbes