Krupajski vrelo Foto: Cemaforum.rs /arhiva

Biro Bernske konvencije je na prolećnom zasedanju ponovo razmatrao žalbu koju su krajem 2022. podnele organizacije iz Srbije, Bugarske, Velike Britanije i SAD. Od Srbije se ponovo traži da preispita izdavanje dozvola za izgradnju rudnika u ekološki osetljivim predelima.

Biro Bernske konvencije je istakao veliku zabrinutost u vezi sa procedurom izdavanja dozvola u Srbiji i posledicama daljih istraživačkih aktivnosti na Prirodu, te ponovo pozvao vlasti Republike Srbije da odbace moguće predloge za proširenje rudarskih aktivnosti u ekološki osetljivim predelima Prirode kao što je Homolje, obaveštavaju javnost građanska udruženja Earth Thrive, Eko Krajište i Čuvari Homolja.

Ovo je jedan od zaključaka sa zasedanja Biroa Bernske Konvencije u okviru Saveta Evrope u Strazburu, 18. i 19. marta. Na zasedanju su razmatrani redovni izveštaji podnosilaca Žalbi kao i izveštaji Vlada o najnovijem statusu spornih projekata, između ostalih Žalbe protiv rudnika olova, cinka i bakra kod Bosilegrada i predloženog rudnika zlata na Homolju koje su podnele civilne organizacije iz Srbije, Bugarske, Britanije i SAD.

Podsetimo, krajem 2023. veliki broj žalbi protiv projekata rudnika u Srbiji je motivisalo ovo telo Saveta Evrope da se temeljnije uputi u probleme ekstraktivističke strategije domaćih vlasti. U istom periodu Biro Bernske konvencije je od Vlade Srbije tražio da objasni kako to da su ovom telu odgovorili da Srbija nema strategiju upravljanja/korišćenja mineralnih sirovina kad se „Vlada u stvari sprema da usvoji Integrisani Nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, koji uključuje značajne litijumske projekcije“, i, dodajmo, podrazumeva veliko oslanjanje na rudarstvo.

Rudnici Podvirovi i Potaj Čuka-Tisnica

Ekološka udruženja iz Srbije i Bugarske su zajedno sa organizacijama iz Britanije i SAD krajem 2022. godine komitetu Bernske konvencije ukazali na moguć negativni uticaj rudnika bakra i cinka Podvirovi u Bosilegradu i rudnika zlata Potaj Čuka-Tisnica na Homolju.

Žalbe na otvaranje rudnika u Bosilegradu i na Homolju podneli su udruženje Earth Thrive (ET) iz Velike Britanije/Srbije u partnerstvu i saradnji sa lokalnim ekološkim organizacijama Eko Krajište iz Bosilegrada, Balkanka iz Bugarske i Mlavska Vojska i Čuvari Homolja iz Homolja, Earth Law Center iz SAD, King’s College Pravna Klinika za Ljudska Prava na Zdravu Prirodu iz Londona i barister (sudski advokat) renomirane londonske baristerske komore.

Biro je Vladi Srbije poslao oštru izjavu

„U svom redovnom i zakonom obaveznom godišnjem Izveštaju Birou Bernske Konvencije o toku i stanju navedenih predmata žalbi, vlada Republike Srbije, nije dostavila dovoljne ili prave informacije koje su od značaja za realnu procenu situacije, što se iz Odluke Biroa može i zaključiti”, navode civilne organizacije u saopštenju za štampu.

„Odgovorni u vladi Srbije žele da predstave da su oni uradili sve što je u njihovoj moći, da nisu pronašli nikakve nepravilnosti ili je možda ipak u pitanju to što nadležne službe nisu u potpunosti radile svoj posao i postupile po zakonima i pravilima, pa im tražena dokumentacija nedostaje”, dodaje se.

Biro je, po oceni aktivista, napisao „sažetu ali oštru” Izjavu upućenu vladi Srbije u kojoj je izrazio niz zabrinutosti kao i oštrih saveta nadležnima kako u vezi sa odlukama koje se odnose na širenje rudarstva u osetljivim prirodnim predelima tako i u vezi sa izostankom traženih izveštaja i informacija koje je Vlada bila dužna da dostavi Birou do prolećnog zasedanja.

Podvirovi na prostoru ekološke mreže, Potaj Čuka-Tisnica na teritoriji nesuđenog nacionalnog parka

Kako su organizacije pojasnile 2022. rudnik Podvirovi kompanije Bosil-metal (podružnice preduzeća Mineco registrovanog u Londonu, Velikoj Britaniji) se nalazi unutar označenog prostora ekološke mreže sa važnim staništima za ptice, leptire i biljke. On je istovremeno u blizini Strogog rezervata prirode Jarešnik, koji je jedini rezervat čiste šume crnog bora u Srbiji, a graniči se sa budućim Natura 2000/Emerald i Ramsar područjem.

U Homolju je (na lokaciji Potaj Čuka-Tisnica) prvobitno bio planiran površinski rudnik zlata koje bi se uboralo posipanjem rude razastrte po velikoj površini cijanidom. Nakon što je prethodna ministarka rudarstva, Zorana Mihajlović, izjavila da se takav rudnik neće graditi, ista kompanija se preorijentisala na projekat podzemnog rudnika na užoj lokaciji (Čoka Rakita), navode lokalni aktivisti. Građani brinu da će se na koncu izgraditi oba rudnika. Javnosti su dostavljali dokaze da su istražne bušotine ugrozile životnu sredinu. Zabrinutost su raspirili požari koji su proteklog meseca izbijali u okolini Žagubice.

Iz Earth Thrivea, Eko Krajišta i Čuvara Homolja su naglasili da ogromna područja Srbije obiluju bogatom, netaknutom i retkom Prirodom. Iako su zakonom zaštićena, ipak su i dalje jako ugrožena, naglašava se, zbog čega su aktivisti pozivaju vlasti u Srbiji da poštuju stroge preporuke Biroa i „poštuju pravo na život svih živih bića, flore, faune i njihovih staništa, u celoj zemlji, a i šire”.

Reka Karamanica pored rudnika opustela

Aktivisti pozitivno ocenjuju to što je Biro pohvalio saradnju domaćih s bugarskim vlastima u okviru prekogranične procene uticaja rudnika Karamanica u Bosilegradu na životnu sredinu:

„Preporuke Biroa sadrže podstrek da Vlada Srbije radi na saradnji sa predstavnicima vlasti u Bugarskoj ‘kako bi se utvrdili prekogranični uticaji rudnika bakra, cinka i olova kod Bosilegrada na Prirodu i kako bi se idetifikovale najbolje mere zaštite’ – posebno imajući u vidu već primećen nestanak ribe iz lokalne reke u blizini rudnika”, navodi se u saopštenju aktivističkih organizacija.

Reka Karamanica je pre izgradnje rudnika vrvela od života, naglašavaju i bugarski aktivisti.

Biro zabrinut zbog pretnji novinarima i aktivistima

„Naglašavamo zabrinutost Biroa zbog navoda o pretnjama aktivistima i novinarima uključenim u praćenje situacije u zemlji a posebno na one koje su se dogodile i na Homolju i Bosilegradu”, navodi se u saopštenju aktivostičkih organizacija. Kako se dodaje, Earth Thrive je već u kontaktu sa Specijalnim Izvestiocem UN za zaštitnike Prirode po Arhuskoj konvenciji u vezi sa ovim i drugim sličnim slučajevima u Srbiji

„Takođe sa interesovanjem pratimo i iščekujemo da vidimo šta će da piše u do sada izostalim a već traženim odgovorima u izveštajima Vlade Srbije, koje je Biro tražio da im dostave”, skreću pažnju aktivisti. Po njihovim rečima, Biro je za sada ostavio status Žalbi u pripravnosti i ponovo će razmatrati slučajeve već na sledećem zasedanju, na jesen, gde postoji mogućnost da jedna ili više naših Žalbi protiv rudnika (3) bude podignuta na aktivan status otvorenog slučaja.

Autor: Mašina.rs