Foto: Pixabay / ilustracija

Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini koje je nedavno objavio Republički zavod za statistiku, bacilo je svetlo i na strukturu troškova proizvođača hrane.

Očekivano, najviše se troši na osnovne sirovine, 62,6 odsto, ali ono što se je bilo teško pretpostaviti je da troškovi energije, a u nju ulazi i gorivo, učestvuju sa svega – 4,15 odsto.

Neočekivano, jer malo je korekcija cena benzina, struje i gasa, koje za sobom nisu povukle „nogu“ poskupljenju hrane. I to pravdajući ga skokom energenata, iako statističari tvrde da do gotove hrane proizvođači na njih daju tek 24-ti deo troška.

Udeo goriva i struje ili gasa nije u svim delatnostima podjednak. Najviše „uzima“ proizvođačima pekarskih proizvoda i testenine – 7,55 odsto. Prerada i konzerviranje mesa odnosi 4,47 odsto energije, a prerada i konzerviranje voća i povrća blizu četiri odsto svih troškova. Prema nalazima istraživača RZS, najmanje se troši prilikom konzerviranja ribe, 2,4 odsto, i prilikom proizvodnje biljnih i životinjskih ulja i masti – 1,8 odsto.

Tačnu kalkulaciju koliko energije ode dok iz pogona Klanice, prerade mesa i trgovine Nedeljković izađu mesne prerađevine, od vlasnika nismo čuli.

„Trošimo gas, struju i naftu“, rekao je za Forbes Srbija Radoslav Nedeljković. „Ne znam tačno koliko oni utiču na ukupna trošak“.

Na pitanje da li posle poskupljenja energenata stižu nove cene i za njihove proizvode, Nedeljković nam je kratko odgovorio: „Ne“.

Inflaciju vukla hrana i energija

Pamtimo, međutim, ne tako davno kako je energetska kriza uticala na inflaciju. Pre godinu dana. Narodna banka Srbije je u redovnom izveštaju o inflaciji, a ona je tog marta iznosila 16,2 odsto u odnosu na godinu pre, rekla da joj i dalje najviše doprinose rast cena hrane i energenata i to oko dve trećine.

Nameće se pitanje kako tako mali faktor u proizvodnji pokrene tolika poskupljenja. Jedan deo odgovara je, opet u izveštaju Republičkog zavoda za statitiku i tumačenja Narodne banke Srbije. Ovi troškovi su znatno važniji za poljoprivrednu proizvodnju.

„Na osnovu podataka RZS-a, uočava se da su primarni inputi u poljoprivrednoj proizvodnji (osnovni repromaterijal, semena, mineralna đubriva, mašine, održavanje) u proseku činili oko 31% ukupnih troškova, hemikalije, drugi hemijski proizvodi – oko 21%, dok su troškovi nabavke derivata nafte, električne energije, gasa i drugih energenata učestvovali sa oko 14%”, navodi se u Izveštaju o inflaciji iz maja prošle godine. „Dakle, oko dve trećine troškova u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda odnosilo se na nabavku sirovina, hemikalija i energenata, čije su cene na svetskom tržištu enormno porasle u prethodne dve i po godine“.

Udara sa više strana

Proizvođačima struja, gas i gorivo cenu dižu – i direktno i indirektno. Kako objašnjava Bojan Stanić, pomoćnik direktora PKS za strateške analize, oko četiri odsto udela je onoliko koliko energija direktno utiče na prehrambenu industriju.

„Energija, međutim, ulazi u sve troškove“, kaže Stanić. „Ona povećava i troškove radne snage da ne bi izgubili kupovnu moć, sve se preslikava. Inicirano je porastom cena. Ali na poskupljenje utiču i drugi faktori. Ovi guraju, a tražnja pada jer potrošači ne mogu da kupe više. Onda cene moraju da se smanjuju, jer će izgubiti prihode. Ne mogu u nedogled da poskupljuju. Utiču cene energenata na domaćem i međunarodnom tržištu, ali utiče i prodaja. To se desilo 2020. godine. Jeste uticao rast kamatnih stopa, ali je uticao i pad kupovne moći. Zemlje koje su pogođene najvećom krizom dođu u deflaciju. To se, na primer dešava u Avganistanu, jer su mnogo siromašni. Trgovci moraju da spuštaju cene ispod inflacije, da bi mogli makar nešto da prodaju“.

Na više uticaja prilikom formiranja cene ukazuje i Veljko Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta. Kada su troškovi goriva i energije značajan deo ukupnih troškova proizvodnje hrane, onda poskupljenje energenata može imati značajan uticaj na cene hrane. To je, kako napominje, posebno izraženo u slučaju delikatnih proizvoda.

„Važno je imati na umu da poskupljenje hrane ne zavisi samo od troškova energenata. Postoji niz drugih faktora koji mogu uticati na formiranje cena hrane”, dodaje Mijušković. „Takođe, lančana reakcija poskupljenja energenata na cene hrane nije nužno direktna ili proporcionalna. Neki proizvođači ili trgovci mogu pokušati da apsorbuju povećane troškove na drugim mestima ili prilagode svoje poslovne modele kako bi umanjili uticaj na cene hrane. Ukratko, konačna cena hrane zavisi od kompleksne kombinacije različitih faktora. Stoga, opravdanost poskupljenja hrane zahteva pažljivu analizu celokupnog ekonomskog konteksta i uticaja na proizvodnju, distribuciju i potrošnju hrane”.

Uticaj složenih faktora

S obzirom na to da je uticaj sirovina daleko veći, znači da prerađivači jak argument za poskupljenje imaju kada skoče cene semena, đubriva, pesticida ili drugih ulaznih materijala.

„Često su to ključni faktori u primarnoj proizvodnji hrane. Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, troškovi sirovina mogu biti dominantni u ukupnoj strukturi troškova zbog potrebe za kupovinom osnovnih sirovina za uzgoj useva ili stočnu hranu”, kaže Mijušković, „Struktura troškova može varirati između različitih sektora i tipova poljoprivrednih proizvoda. Na primer, u nekim sektorima kao što su stočarstvo ili ribarstvo, troškovi hrane za stoku ili ribu mogu biti dominantni u ukupnoj strukturi troškova”.

Priličan je spisak delatnosti i proizvoda koji su podložniji energetskom „udaru“ od hrane. Vrednost energenata sa mnogo više prava prate proizvođači i prerađivači metala. Ne zaostaje mnogo hemijska industrija: proizvodnja hemikalija, plastike, guma i drugih hemijskih proizvoda. Sledi rafiniranje nafte. proizvodnja papira i celuloze, a zatim i cementa. To su upravo i najveći potrošači energenata.

„Ključni uticaj na cene hrane imaju, kao što smo rekli, cene osnovnih sirovina, troškovi transporta, energije, a zatim radna snaga, inflacija i konačno promene u potražnji i ponudi. Svi ovi faktori često deluju u kompleksnoj međusobnoj vezi, što znači da promene u jednom segmentu mogu imati kaskadne efekte na cene hrane”, zaključuje Mijušković.

Izvor: Forbes