Foto: Pixabay / ilustracija

Srbija i Evropska komisija potpisale su u septembru Pismo o namerama za uspostavljanje strateškog partnerstva u oblasti lanaca vrednosti kritičnih sirovina i električnih vozila, uključujući materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu. Iako su pismo potpisali izvršni potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, javnost je od tada uskraćena za sam sadržaj Pisma.

Na pitanje Nove ekonomije da li su projekti za kopanje litijuma u ​​Srbiji potencijalno uključeni u ovo (još uvek neozvaničeno) strateško partnerstvo, iz Evropske komisije su odgovorili: „Da, isto kao o projektima ekstrakcije bilo kojih drugih sirovina“, kao i da se nadaju da će ovo partnerstvo o kritičnim sirovinama biti spremno za potpisivanje „relativno brzo“. 

Na pitanje da li je nakon potpisivanja Pisma o namerama, došlo do bilo kakvog daljeg razvoja strateškog partnerstva (da li je bilo sastanaka, potpisivanja još nekih dokumenata), Evropska komisija navodi da na osnovu Pisma o namerama predlaže uspostavljanje Memoranduma o razumevanju, kojim će se tek uspostavljati strateško partnerstvo u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.

Nova ekonomija podseća, prema jednoj od projekcija Evropske unije, Srbija bi potencijalno mogla da do 2030. godine zadovolji tri odsto potreba EU za prerađenim litijumom.

EK odgovara i da je nastavila diskusije sa Srbijom o ovoj temi, kao i da (trenutno) vodi razgovore sa Savetom Evropske unije o dobijanju mandata da uđe u partnerstvo (sa Srbijom), te da se nada da će uskoro strateško partnerstvo biti spremno za potpisivanje.

Pismo o namerama, navodi EK, predstavlja važan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog ekosistema e-mobilnosti u Srbiji.

Zelena i digitalna tranzicija koja je u toku „odrediće sudbinu Evropske unije, Srbije i svih privreda širom sveta do kraja veka“, naglašavaju u Evropskoj komisijii.

„Zadovoljstvo nam je što je Srbija posvećena tome da iskoristi svoj ogroman potencijal u transformaciji svetske ekonomije“, navodi se u odgovoru.

EK ocenjuje i da će ulaganja u sirovine, baterije i e-mobilnost podstaći ekonomski razvoj i pomoći Srbiji da ostvari svoju društvenu agendu stvaranjem rasta i čistih, dobro plaćenih radnih mesta.

Na pitanje Nove ekonomije da li starteško partnerstvo uključuje razvoj projekata za kopanje litijuma, EK odgovara da generalno njihova strateška partnerstva pružaju okvir za saradnju u lancu vrednosti za čitav niz sirovina i da se „memorandumi o razumevanju ne odnose na konkretne projekte ili sirovine“.

Dodatno, na pitanje da li je projekat (ili projekti) ekstrakcije litijuma u Srbiji nešto o čemu bi moglo da se diskutuje pod okriljem strateškog partnerstva EK odgovora: „Da, kao i projekti ekstrakcije bilo koje druge sirovine“.

Nova ekonomija se u vezi sa  Pismom o namerama Evropskoj komisiji obratila u nekoliko navrata krajem prošle i početkom ove godine, a u januaru nam je potvrđeno da je Pismo potpisano i da su se strane (Srbija i EK) saglasile da uspostave radnu grupu koju će činiti viši zvaničnici iz EU i Srbije, a kako bi se identifikovala lista zajedničnih aktivnosti (projekata) koje će biti suština partnerstva dve strane.

U međuvremenu je i tekst pisma o namerama objavljen na sajtu Evropske komisije.

„Obe strane su se složile da će sve zajedničke industrijske aktivnosti koje (budu) identifikovane duž identifikovanih lanaca vrednosti biti zasnovane na zdravim ekološkim, društvenim praksama i praksi dobrog upravljanja“, rečeno je Novoj ekonomiji u januaru.

Evropska unija već ima memorandume o strateškom partnerstvu u oblasti sirovina sa Norveškom, Ruandom, Grenlandom, Demokratskom Republikom Kongo, Zambijom, Čileom, Argentinom, Namibijom, Kazahstanom, Ukrajinom, Kandaom, vidi se na sajtu Evropske komisije. 

Savet Evropske unije nedavno je usvojio  Akt o kritičnim sirovinama čiji je cilj da osigura „sigurno i održivo“ snabdevanje kritičnim sirovinama za evropsku industriju i smanji zavisnost EU od uvoza od dobavljača iz jedne zemlje.

Akt o kritičnim sirovinama precizira rokove za procedure izdavanja dozvola za projekte ekstrakcije u Evropskoj uniiji, te omogućava Komisiji i državama članicama da označe projekat kao strateški.

Projekti ekstrakcije (sirovina) će dobiti dozvole u ​​roku od maksimalno 27 meseci, dok projekti za reciklažu i preradu treba da dobiju dozvole u ​​roku od 15 meseci, uz izuzetke tamo gde je potreban značajan angažman sa lokalnim zajednicama koje su pogođene projektima i odgovarajuća procena uticaja na životnu sredinu u složenim slučajevima.

Inače, EK potrebe za nabavkom kritičnih sirovina procenjuje od 2011. godine. Od tada, svake tri godine, objavljuje ažuriranu listu kritičnih sirovina EU.

U 2023. godini analizirano je 87 materijala u pogledu rizika u snabdevanju i značaja za ekonomiju EU.

Prema listi iz 2023. godine, sledeće sirovine će se smatrati kritičnim: antimon, arsen, boksit, barit, berilijum, bizmut, bor, kobalt, koksni ugalj, bakar, feldspat, fluorov špat, galijum, germanijum, hafnijum, helijum, teški elementi retkih zemalja, laka retko-zemni elementi, litijum, magnezijum, mangan, prirodni grafit, nikl za baterije, niobijum, fosfatni kamen, fosfor, metali platinske grupe, skandijum, metal silicijum, stroncijum, tantal, metal titanijum, volfram, vanadijum.

Sirovine koje su privredno najvažnije i za koje postoji velik rizik kad se radi o sigurnosti snabdevanja obično se nazivaju kritične sirovine.

Od 34 utvrđene kritične sirovine sastavljen je poseban popis strateških sirovina za materijale za koje se očekuje da će eksponencijalno rasti u smislu snabdevanja, koji imaju složene zahteve za proizvodnju i stoga su izložene većem riziku od problema sa nabavkom.

Na listi strateških sirovina EU se nalaze bizmut, bor, kobalz, galijum, germanijum, teški elementi retkih zemalja, litijum, magnezijum, mangan, niobijum, prirodni grafit, metali platinske grupe, metal silicijum, volfram, nikl, metal titanijum, bakar.

U samom Aktu, između ostalog, piše da se Uredba donosi budući da je potrebno doneti odgovarajuće mere potpore strateškim projektima za vađenje, preradu ili recikliranje strateških sirovina u Uniji koje bi u kombinaciji s merama država članica trebalo da doprinesu približavanju kapaciteta (strateških sirovina) referentnim vrednostima.

Prognoze  su da će se kineska dominacija u svim segmentima lanaca snabdevanja litijum jonskim baterijama nastaviti tokom 2030. godine, ali u manjoj meri, pošto će globalno snabdevanje biti diversifikovano (npr. za litijum). Međutim, potencijalna uska grla na strani ponude će ostati.

Australija i Kanada su dve zemlje sa najvećim potencijalom da obezbede dodatno i niskorizično snabdevanje EU.

Drugi proizvođači koji bi mogli značajno da smanje rizike snabdevanja EU su Argentina i Čile za hemikalije litijuma, Mozambik i Tanzanija za prirodni grafit i SAD za rafinisani grafit. Srbija je u Evropi verovatan izvor minerala litijuma za pretvaranje u hemikalije, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Prema jednoj projekciji Evropske unije, Srbija bi mogla potencijalno (do 2030.) da zadovolji tri odsto uvoza EU kada se radi o rafinisanom litijumu.

Autor: Nova ekonomija