Foto: CEMA/Luka
Centar za monitoring i aktivizam - CEMA realizuje projekat ''Saradnički pristupi u jačanju online medija zapadne Srbije'' u okviru koga je izrađen dokument koji koji sadrži teoretske i praktične informacije o ovoj temi. U narednih nekoliko tekstova izdvojićemo ključne segmente ovog dokumenta.
U nekom smislu svo novinarstvo je kolaborativno. Obično postoji najmanje reporter i urednik, a možda i fotograf, snimatelj, montažer, grafički dizajner... Štaviše, saradnja među novinarima ili između redakcija praktikuje se u različitim oblicima više od sto godina. Jedna od najranijih novinarskih saradnji bila je među redakcijama koje su činile „mreže“ sredinom devetnaestog veka.
„Rođenje industrije umreženih usluga kakvu poznajemo dogodilo se 1846. godine kada se šest njujorških dnevnih novina udružilo da formiraju ASOŠIJETED PRES. Svrha ovog sindikata je bila da sarađuje u primanju vesti, odnosno da deli sve vesti koje su stigle i da ravnomerno podeli troškove.'' (Šmanske)
Ipak, čak i na vrhuncu profitabilnosti u kasnom dvadesetom veku, kada je konkurencija, a ne saradnja, bila najistaknutiji odnos između redakcija, bila je uobičajena praksa da novinari sarađuju tako što dele beleške, menjaju savete i uopšte pomažu jedni druge. Formalna saradnja tokom tog perioda bila je najčešća unutar jedne organizacije/kompanije, a ne između različitih/konkurentskih. Na lokalnom nivou, u SAD na primer, novinski lanci već decenijama sarađuju. Mali prigradski nedeljnici su delili sadržaj sa velikim metro listom i obrnuto.
Međutim, danas postoji kvalitativna razlika u svesti i namerama sa kojima se pokreću saradnje. Sadašnji koncept kolaborativnog novinarstva počeo je sredinom 2000-ih, kada su izdavači, novinari i fondacije prepoznali mogućnosti koje pruža digitalno umrežavanje.
Zašto kolaborativno novinarstvo sada?
U prošlim decenijama, kada je profit bio veliki, a novinarstvo kao oblast uživalo veći nivo prestiža, bilo je prirodno da kolege novinari i redakcije vide jedni druge kao konkurente. Sada, kada je profit slab ili nepostojeći, a poverenje u novinarstvo erodirano, novinari su se u mnogim slučajevima udružili radi poboljšanja svojih organizacija, svog proizvoda i publike.
Kolaborativno novinarstvo se može posmatrati, iz određenog ugla, kao 'popravka terena' pri čemu novinari nastoje da zaštite svoju profesiju menjajući je uz nove pristupe profesionalnom i objektivnom izveštavanju.
Kontekst kolaborativnog novinarstva je jedan od razloga zašto su mnogi od najrevnosnijih saradnika mladi, na digitalnim izvorima ili izvan novinarske profesije. Drugim rečima, praktikovanje uspešnog kolaborativnog novinarstva veoma često zahteva raskid sa prošlim praksama i načinima razmišljanja. Ipak, stari novinari i organizacije takođe sve više vide prednosti saradnje.
Tradicionalni mediji traže više nego ikad načine da povećaju efikasnost sa redukovanim ljudskim resursima, dok su s druge strane tzv. novi mediji željni da svoj rad iznesu pred širu publiku i pronađu puteve ka održivosti.
Istraživačko, ili odgovorno, novinarstvo se takođe sve više praktikuje kroz saradnju, a nagrađivani istraživački radovi sve češće nastaju kao rezultat zajedničkih napora više redakcija.
Promena koju je donelo umreženo informaciono okruženje je duboka i sistemska. Realan napredak u tehnologijama, ekonomskoj organizaciji i društvenoj praksi u prozvodnji informacija stvorila je nove mogućnosti za njihovu razmenu, znanje i kulturu. Sve to je dovelo do toga da kolaborativno novinarstvo predstavlja revoluciju u novinarstvu. Mnogobrojni eksperimenti, neuspeli pokušaji i greške iz protekle decenije generisale su zajedničke napore koji su izdržali test vremena. Međutim, čak i dok još uvek učimo na greškama i stičemo nova iskustva, kolaborativno novinarstvo je evoluiralo od eksperimenta do uobičajene prakse.
U narednom tekstu: Pojam i definicija kolaborativnog novinarstva
Izvor: Cemaforum.rs
