Foto: Cemaforum

EU mora da ojača pravila zaštite prirode koja se odnose na razvoj energetske infrastrukture u skladu sa Ugovorom o energetskoj zajednici, pozvalo je u zajedničkom pismu 36 organizacija civilnog društva.

Intenzivna izgradnja hidroelektrana u protekle dve decenije je oštetila reke i potoke u nekim od najdragocenijih i netaknutih područja Zapadnog Balkana, porečja Dnjestra i u Gruziji, upozorava 36 organizacija za zaštitu prirode koje su se obratile Evropskoj komisiji 23. februara. Kako naglašavaju, u budućnosti se očekuje još intenzivnija izgradnja energetske infrastrukture u zemljama članicama Energetske zajednice.

Organizacije za zaštitu prirode zato zahtevaju od Evropske komisije da pojača pravila za zaštitu prirode koja se primenjuju na planove za izgradnju energetske infrastrukture.

Mreža Bankwatch i njena predstavnica Pippa Galop se komisiji obratila u ime Aarhus Centra (BiH), Ambasadora održivog razvoja i životne sredine (Srbija), Ateljea za društvene promjene – ACT (BiH), Brodskog ekološkog društva – BED (Hrvatska), Centra za zaštitu i istraživanje ptica – CZIP (Crna Gora), udruženja Eko-svest (Severna Makedonija), građanske inicijative Zeleni Kolašin (Crna Gora), Ekološke asocijacije Rzav (Srbija), Eo Foruma Zenica (BiH) i niza organizacija poznatih čitaocima po žilavom višegodišnjem zalaganju za opstanak ekosistema i lokalnih zajednica.

Uključivanje u EU ne treba da znači samo razvoj energetike, nego i zaštite

„Zemlje Energetske zajednice žarišta su globalne bioraznolikosti, s dobro očuvanim planinama, rečnim i jezerskim sistemima, koji su dom brojnim ugroženim i endemskim vrstama i važnim staništima. Mnoge reke su još uvek u dobrom ili netaknutom stanju, ali su tužno nedovoljno zaštićene”, naglašava se u njihovom pismu.

Aktivisti podsećaju EK na to da proces pristupanja EU zahteva od zemalja da prilagode svoje zakonodavstvo zakonodavstvu EU u delu koji se tiče zaštiti prirode, ali i da u mnogim slučajevima za to nema jasnih rokova. Organizacije stoga traže od Komisije da ubrza uključivanje EU okvirnih direktiva o staništima, pticama i vodama u Ugovor o energetskoj zajednici, kako bi se osigurala ravnoteža između zaštite prirode i razvoja energetskog sektora, kako se navodi u objavi Bankwatcha. EK je krajem prošle godine najavila da bi to moglo da se desi „uskoro”, ali nije jasno da li je od tada bilo pomaka.

Podsetimo, Energetska zajednica je međunarodna organizacija u čiji sastav ulaze EU i susedne zemlje, formirana zarad stvaranja paneuropskog energetskog tržišta. Osnovana je Ugovorom o uspostavi Energetske zajednice u oktobru 2005. u Grčkoj, koji je na snazi od jula 2006. Srbija je članica EZ od 2005, a pripadaju joj i Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Kosovo, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija i Ukrajina.

Sa solarom i vetrom nam se ne sme desiti ono što smo dopustili sa hidroenergijom

Organizacije su istakle da je dobrodošlo i neophodno to što se konačno, pored iskorišćavanja hidroenergije, radi na iskorišćavanju energije vetra i sunca, ali naglasile i da je neophodno da se prilikom razvoja takvih projekata zaštiti životna sredina. Kao jedan argument navode potrebu da se životna sredina sačuva – ali, kako podsećaju, to je potrebno učiniti i da se javnost ne bi okrenula protiv svih vidova energetske tranzicije.

„Ova je regija već patila od nekontrolisanog razvoja hidroelektrana i širokog otpora javnosti. Ne možemo da priuštimo da se to ponavi sa solarnom energijom i vetrom”, izjavila je Pipa Galop, službenica za energetsku politiku jugoistočne Europe pri organizaciji CEE Bankwatch Network. Kako je dodala:

„Komisija hitno mora da uključiti mere zaštite biodiverziteta i vode EU u Ugovor o energetskoj zajednici kako bi se postigla bolja ravnoteža između energetskog razvoja i zaštite prirode.“

Izvor: Mašina