Pregledani kartoni 99 miliona ljudi i popisana neželjena dejstva vakcina protiv korone

Naučnici pregledali podatke 99 miliona vakcinisanih protiv korona virusa i napravili listu nuspojava i neželjenih reakcija mRNK vakcina proizvođača Fajzer, Astrazeneka i Moredna.

Pošto su prečešljani elektornski bolnički kartoni 99 miliona ljudi iz Australije, Argentine, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Novog Zelanda i Škotske koji su primili vakcine farmaceutskih kompanija Fajzer, Moderna i Astrazeneka, uporedili su učestalost pojavljivanja 13 bolesti mozga, krvnih sudova i srca od kojih su pacijenti oboleli posle vakcinacije, s učestalošću pojavljivanja tih bolesti pre pandemije koronavirusa, prenosi Dnevnik.hr.

Studija koja je u petak objavljena u časopisu „Vaccine“, inače najveća u istoriji o bezbednosti neke vakcine, potvrdila je povezanost mRNA vakcine kompanija Fajzer i Moderne i retkih pojava miokarditisa i perikarditisa.

Uz to, potvrdila je povezanost vakcine Astrazeneka i retkih nuspojava Guillain-Barréov sindroma (neurološki poremećaj u kojem imunološki sistem napada neurone), kao i tromboze venskih sinusa (krvni ugrušak u mozgu), piše Gardijan.

Međutim, studija je otkrila i vezu između vakcine kompanije Astrazeneka i retke nuspojave akutnog diseminiranog encefalomijelitisa (upalna demijelinizirajuća bolest centralnog nervnog sistem).

Profesor Džim Bateri koji je učestvovao u istraživanju je rekao da ih je ono nagnalo da sprovedu još jedno kako bi te podatke potvrdili. Onda su poručili bolničke kartone 6,8 milijona Australijanaca koji su primili Astrazenekinu vakcinu i potvrdili da je ona znala da izazove akutni diseminirani encefalomijelitis (ADEM), ali i još jednu retku nuspojavu, transverzalni mijelitis, odnosno upalu kičmene moždine.

Druga australijska studija pokazala je da učestalost oboljenja od ADEM-a iznosi 0,78 na milion doza vakcina, a da se upala kičmene moždine pojavila u 1,82 slučajeva na milion doza. Bateri je rekao da naučnici za retke nuspojave nisu znali sve dok vakcinu nije primilo milion ljudi.

“Ni jedno kliničko ispitivanje ne može imati toliko učesnika koji bi nam omogućili da odgovorimo na ta pitanja. Na njih smo mogli dobiti odgovore tek pošto vakcina počne da se koristi”, rekao je Bateri.

Objasnio je i da su akutni diseminirani encefalomijelitis i transverzalni mijelitis ozbiljne bolesti, ali da se oboleli od njih uglavnom oporave. Takođe, naučnici su ponovili kako su prednosti vakcine ipak mnogo veće od eventualnih rizika i posledica.

Autor: N1