Foto: Pixabay, ilustracija
Brojne organizacije i pojedinci/ke reagovali su na najavu pokretanja postupka ocene ustavnosti odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika. Zajedničko saopštenje prenosimo u celosti.
Polazeći od zakonskih nadležnosti Zaštitnika građana, među kojima je i staranje o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, mi potpisnice ovog reagovanja, izražavamo zabrinutost i neslaganje sa najavljenim pokretanjem postupka ocene ustavnosti odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika.
Podsećamo da je zaštitnik građana položio zakletvu koja glasi: Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i da je institucija Zaštitnika građana, od svog osnivanja, bila jedan od lidera u promovisanju upotrebe rodno osetljivog jezika.
Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, što su načela oko kojih je postignuta saglasnost u društvu. Politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim fazama planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka koje utiču na položaj žena. Pitanje je sa koliko žena i ženskih organizacija se institucija Zaštitnika građana konsultovala pre najave ove inicijative, za koju znamo da je štetna za žene i da negativno utiče na već lošiji položaj žena u društvu.
I na kraju, ako institucija Zaštitnika građana brine samo o jednom delu stanovništva (koje je u manjini) i zastupa interese pojedinih društvenih aktera koji iz pozicije moći otvoreno istupaju protiv ravnopravnosti žena, da li na taj način, takođe, aktivno učestvuje u održavanju patrijarhalnog sistema vrednosti koji ima negativne posledice na društvo u celini. Saglasnost oko ravnopravnosti žena u društvu je postignuta i svaka aktivnost usmerena protiv ovih načela je neprihvatljiva. Koja je sledeća oblast našeg života i rodne ravnopravnosti koju ćemo izbrisati i ukinuti?
Pozivamo instituciju Zaštitnika građana da zajedno sa nama radi na promociji, zaštiti i ostvarivanju prava svih građana i građanki, bez izuzetka, kao i da se zajedno sa nama bori za punu i doslednu primenu odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u skladu sa svojim nadležnostima.
Organizacije:
- FemPlatz
2. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
3. Akademija ženskog liderstva
4. Alternativni centar za devojke
5. Astra
6. Atina
7. BeFem
8. Beogradski centar za ljudska prava
9. Centar modernih veština
10. Centar za dostojanstven rad
11. Centar za podršku ženama
12. Centar za prava deteta
13. Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom
14. CIL Srbija
15. Crta
16. Fondacija BFPE za odgovorno društvo
17. Fondacija Centar za demokratiju
18. Forum žena Prijepolje
19. Gender Knowledge Hub
20. Građanske inicijative
21. IAN – International Aid Network
22. Impuls Tutin
23. Inicijativa za prava osoba sa invaliditetom MDRI Srbija
24. Institut za istraživanje korupcije Kareja
25. Irida
26. Iz kruga Vojvodina
27. Kreativno afirmativna organizacija Parnas
28. Nezavisno udruženje novinara Srbije
29. Partneri Srbija
30. PIN – psychosocial innovation network
31. Trag fondacija
32. Udruženja žena Peščanik
33. UG Atina
34. UG Građanska akcija Pančevo
35. Užički centar za prava deteta
36. YUKOM
37. Žene za mir Leskovac
38. Ženska platforma za razvoj Srbije
39. Ženska solidarnost
40. Ženski centar Užice
41. Ženski istraživački centar za edukaciju komunikaciju
Pojedinke/ci:
42.Bojana Tadić
43. Isidora Tornjanski
44. Ivana Vlacic
45. Ljiljana Zlatković
46. Margareta Bašaragin
47. Miljana Novaković
48. Olivera Ilkić, samostalna aktivistkinja za prava zena sa invaliditetom
49. Sanja Nikolin
50. Siniša Tornjanski
51. Tamara Maksić
52. Zorica Rašković
53. Danica Todorov
54. Ljiljana Stevković
Izvor: Cemaforum.rs
