Rudnik i živi svet ne mogu da postoje zajedno, to je recept za katastrofu: Stručnjaci o Rio Tintu i rudarenju

Tribina o Rio Tintu i rudarenju održana je danas u Loznici, a među najvažnijim porukama koje su uputili stručnjaci sa skupa je da kada se jednom naruši ciklus života više se nikad ne možete uspostaviti, uz sve pare ovog sveta. "Za živi svet nema povratka i ne može da se ublaži i spreči ono što će da se desi ako dođe do izgradnje rudnika u Jadru", poručeno je iz Loznice.

Profesorka Biološkog fakulteta Ljiljana Tomović rekla je da je 40 naučnika iz pet institucija radilo na proceni biodiverziteta, odnosno registrovanju stanja životinja, biljaka, ekosistema na području Jadra.

„Trebalo je za šest dana da se utvrdi koje biljne i životinjske vrste postoje na području Jadra i okoline. To vreme je bilo nedovoljno. Traženo je da se registruju i potencijalni faktori ugrožavanja i mere koje će se preduzeti u cilju zaštite ekosoistema u slučaju da se počne sa probnim radnjama, a posle sa eksploatacijom“, precizirala je ona.

Istakla je da nisu dobili sve informacije na vreme, i da se sve menjalo, zbog čega ni rezultati nisu mogli biti adekvatno predstavljeni.

„Izveštaj je predat Rio Tintu, a tokom 2021. u SANU je organizovan skup o Rio Tintu, odnosno o tome šta je poznato o Jadru. Najbitniji rezultat i predlog u cilju zaštite biodiverziteta bio je da se u potpunosti odustane od eksploatacije. Mi možemo samo da preporučimo u skladu sa istraživanjima do kojih smo došli. Ne postoji način da zaštitite i očuvate biodiverzitet ukoliko se počne sa eksploaticijom Jadra“, istakla je profesorka.

Kako je navela, veliki broj vrsta se nalazi na međunarodnim i nacionalnim listama zaštćenih, stotine kičmenjaka su ugroženi, ribe pogotovo i vrste koje delimično naseljavaju vode.

Ona je ispričala i da je na skupu u SANU, biolog iz Rio Tinta pitao je da li je moguće da se premeste biljke, životinje, staništa sa jednog na drugo područje – na šta se cela sala nasmejala.

„Većina biologa zna šta znači translokacija. Teorijski je moguće, a ovde je to nemoguće. Njihov glavni argument je da imaju velika finansijska sredstva koja mogu da budu adekvatna za sprovođenje tih mera“, navela je ona istakavši da posle tih aktivnosti nije urađen monitoring, u kakvom su stanju populacije tih vrsta.

Osim tih šest dana, kaže, nije bilo drugih istraživanja.

„Ne možete nešto zasnivati na petodnevnom istraživanju, ljudi su slabo svesni da kada se jednom narušti ciklus života više nikad ne možete uspostaviti uz sve pare ovog sveta. Za živi svet nema povratka i ne može da se ublaži i spreči ono što će da se desi živom svetu. Rudnik i živi svet ne mogu da postoje“, ističe Tomović.

„Rio Tinto namerava da koristi 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno“

Akademik Nenad Kostić kaže da Rio Tinto namerava da koristi 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, decenijama. To je olimpijski bazen koncetrovane sumporne kiseline svakih pet dana.

Jedan deo će, kako ističe, sigurno dospeti u okolinu.

Ruda Jadarit, kako je kazao ima po tri odsto litijuma, dva odsto bora, ostalo su nepotrebne materije koje bi napravile dolinu jalovine.

„Ona (jalovina) bi bila ostavljena kao brdo, planina između dve bujične reke. To je recept za katastrofu“, objasnio je on.

Srpska privreda je kaže, toliko onemoćala i pitanje je ko će verovati da možemo da proizvodimo litijumske baterije.

„Kada bi sumporna kiselina došla u dodir sa tlom u kom je nađena ruda jadarit, rizikovali bismo ogromno zagađenje ugljen dioksidom da bismo proizveli jedan sastojak koji će napredne zemlje ugrađivati u baterije“, rekao je on.

Podrška iz SAD

Na skupu je govorila Šejn Mateson ekološka aktivistkinja iz SAD koja se, kako kaže, sa autohtonim zajednicama bori protiv Rio Tinta.

„Naše bitke su povezane“, rekla je ona navodeći da Rio Tinto pokušava da otvori rudnik Nikla, na severu SAD.

Ako bi otvorio rudnik kod nas, to bi, kaže Mateson, bila katastrofa za Misisipi, za biljni svet, za poljoprivredu, ribolov kojima se ljudi bave.

„Nama treba čista voda, tu smo da vas podržimo. Imamo pravo na prirodu, i imamo odgovornost da čuvamo prirodu i vodu“, kazala je ona.

Dijego Marin iz Evrpskog biroa za zaštitu životne sredine rekao je da Zakon o kritičnim mineralima ne ostavlja pravo lokalne zajednice da kaže ne ili da ima pravo veta, ali da postoje evropski zakoni, među kojima je izdvojio zakone o zaštiti ptica i voda, koji bi mogli da pomognu.

„Iako ne daju pravo da lokalne zajednice kažu ne, oni bi mogli da uspore ili otežaju rad kompanijama“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, ljudi moraju da imaju pravo da izraze svoje mišljenje kada je u pitanju rudnik.

IZvor: N1