https://www.srbija.gov.rs/

"Dan državnosti koji slavimo 15. februara, ja bih nazvao Danom slobode, jer je po meni značajniji početak Prvog srpskog ustanka, kada je krenulo oslobođenje od Turaka, nego donošenje Sretenjskog ustava", kaže za N1 istoričar Miloš Ković. Njegov kolega Momčilo Pavlović navodi da nas prvi ustav na Balkanu, ali i prvi zakon o Narodnoj skupštini, "opominju da razmišljamo o tome šta smo uradili od Srbije i šta je istorija uradila od nas".

Srbija 15. februara obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak, i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav.

„Mi 15. februara slavimo Dan državnosti i, po tome, u prvi plan je stavljena država“, kaže Miloš Ković.

Dodaje da je, po njemu, ipak važniji početak Prvog srpskog ustanka 1804, koji se takođe desio na Sretenje.

„Ko preteže? Ja mislim da je značajniji početak Prvog srpskog ustanka, od tog skupa u Orašcu je sve krenulo. Ja bih 15. februar nazvao Danom slobode, a ne države, jer je sloboda bitnija“, naglasio je Ković.

Napominje da kult države nije karakterističan za Srbiju. „To je osobina karakteristična više za zemlje poput Nemačke, kod nas to nije tradicija“, kazao je Ković.

Ković pojašnjava i da je Sretenjski ustav izglasan u skupštini nakon što je Srbija stekla svoju autonomiju.

„Miloš Obrenović je autonomiju stekao zahvaljujući ruskom uticaju i time je Srbija stekla zaštitnika. Ali, čim je stekla zaštitnika, Obrenović je požurio da proglasi autonomiju Srbije, i to je izazvalo nezadovoljstvo velikih sila. Velike sile pročitale su Sretenjski ustav i zaključile da je pisan po ugledu na Francusku i Belgiju. U tom ustavu garantovana je podela vlasti, ali se sve to nije dopalo Austro-Ugarskoj i ona se prva pobunila a onda je upozorila i Rusiju i Tursku“, priča Ković za N1.

Ustav je suspendovan posle 55 dana.

„Miloš Obrenović je svu krivicu svalio na autora Ustava Dimitrija Davidovića“, rekao je Ković.

Podseća da je Srbija 1838. dobila novi ustav.

Taj, takozvani „Turski ustav“, izrađen je u Carigradu i donet u vidu Hatišerifa 1838. godine, a pročitan na Kalemegdanu 1839. godine. Ovaj Ustav je donet nakon neočekivanog poteza kneza Miloša koji je zamolio Portu da pretrese sva sporna pitanja i donese Ustav koji će biti rezultat raznolikih interesa i mišljenja. Donošenjem „Turskog ustava“ i zatim abdikcijom kneza Miloša u junu 1839. godine došlo je do izmene političke vlasti, ali sa druge strane, stvarni problemi društva su ostali nerešeni.

Ali, iako nije dugo „živeo“, Sretenjski ustav uzima se za dokument koji je označio početak državnosti i ustavnosti Srbije.

„Te mi je neverovatno da mi u 2023. i dalje moramo da branimo načela podele vlasti donete i Sretenjskim i drugim ustavima. Jer, Aleksandar Vučić se više i ne brani optužbi da krši Ustav. Ni po pitanju sloboda, ni po pitanju Kosova, gde nam je katastrofalna politika države“, kazao je Ković.

On ponavlja da je „početak bune protiv dahija“ veoma važan datum, koji danas može i da opomene.

„Akcenat treba staviti na Prvi srpski ustanak i početak oslobođenja od turske vlasti u Orašcu. I pitanje koje ostaje danas – gde je nestala ta žeđ za slobodom“, upitao je Ković.

Prvi srpski ustanak je pokrenut kao reakcija na janičarski režim u Beoradskom pašaluku, a kao svoje ciljeve je imao oslobođenje od Turaka, vaskrs srpske države i izgradnju novih državnih institucija, ukidanje feudalizma i kulturni preporod.

Za početak ustanka uzima se skup narodnih prvaka, mahom iz Šumadije u celu Orašac, na mestu poznatom kao Marićevića jaruga 2. februara 1804. po julijanskom kalendaru, odnosno 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

Na skupu je za vožda-vrhovnog vojvodu izabran Đorđe Petrović Karađorđe i već tada je doneta odluka o pokretanju akcije protiv Turaka. Istog dana, ustanici su napali turske jedinice širom kragujevačke nahije.

Autor: N1