Pištaljka: RTS planira da utroši više od šest milijardi dinara na nabavke bez tendera

Pretplata građana čini čak oko 70 odsto ukupnih planiranih prihoda RTS, koji za ovu godinu iznose 15,99 milijardi dinara, ali uprkos tome od javnosti se krije na šta rukovodstvo javnog medijskog servisa troši bar polovinu tog novca, kome taj novac ide, na osnovu kojih kriterijuma i zašto, piše Pištaljka.

Kako prenosi portal Pištaljka, Više od šest milijardi dinara čelnici RTS planiraju da utroše na netransparentne nabavke i angažovanje firmi bez tendera, pokazuju finansijski planovi RTS za 2024. godinu.

Od nešto više od šest milijardi dinara koje menadžment RTS ove godine izdvaja za nabavke izuzete od Zakona o javnim nabavkama, bar 3,5 milijardi dinara namenjeno je privatnim produkcijama i kupovini licenci, piše ovaj portal. Pored toga što javnost nema uvid u način i kriterijume za izbor ovih produkcija, rukovodstvo javnog servisa krije i vrednost ugovora koje potpisuje sa njima, navodi Pištaljka.

„Stavljajući interes produkcija iznad javnog interesa, rukovodstvo javnog servisa se ugovorima sa spoljnim firmama obavezuje na čuvanje poslovne tajne, čak i na to da ugovor neće dati na uvid ni po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“, prenosi Pištaljka.

„Ugovorne strane saglasno konstatuju da je RTS, kao ustanova javnog sektora, u obavezi da primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja Republike Srbije. RTS će nastojati da sačuva poverljivost ugovora u slučajevima zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koje se odnose na ovaj ugovor i odbiće takve zahteve“, navodi se u ugovorima koje RTS sklapa sa privatnim produkcijama, uz naznaku da će po zahtevu postupiti samo po nalogu nadležnog organa.

Na ovaj način, kako piše ovaj portal, „umesto da građanima budu dostupne informacije od javnog značaja u roku od 15 dana, što je zakonski rok za dostavljanje informacija, zainteresovani građani moraju da čekaju okončanje postupaka koji mogu da traju godinama“. Naime, dodaje se u tekstu, organ od koga se informacija traži može da obavesti tražioca o produženju roka, takođe po Zakonu i da taj rok produži na 40 dana. Kada posle 40 dana – a ovo se događa u velikom broju slučajeva – odbije zahtev, može se uputiti žalba nadležnom organu, Povereniku za informacije od javnog značaja, koji najčešće na žalbe ne odgovara mesecima. A onda, pošto Poverenik ima mogućnost da postupak vrati na ponovno odlučivanje organu od koga se traži informacija, i kako ta institucija može ponovo da odbije zahtev za informacije, što je poslednjih godina uglavnom i slučaj, ceo postupak se dodatno produžava. Kad se tome doda i sudski postupak, koji tražiocu informacije jedino ostaje na raspolaganju, tražena informacija može da dođe do tražioca – ako i tada – obično kada to gubi svaki smisao.

Pištaljka, kako se navodi, već sedam meseci čeka da Poverenik postupi po njenim žalbama zbog odbijanja RTS da odgovori na zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja koje se tiču poslovanja javnog servisa.

Iako građani nemaju nikakav uticaj na izbor programa niti osnovne informacije o tome koliko se novca izdvaja za koji program, a ni ko taj program proizvodi, generalni direktor RTS Dragan Bujošević glavnog krivca za kvalitet programa nalazi u niskom iznosu pretplate.

U zapisniku sa sednice Upravnog odbora RTS iz novembra prošle godine, Bujošević je rekao da je pretplata poslednji put povećana 2021. godine. „(…) od tada do danas kumulativna inflacija, ako računamo da će inflacija u ovoj godini biti 8 odsto, (je) 34,12 odsto a da su svi troškovi RTS povećani daleko iznad te prosečne stope inflacije u ove tri godine, te da je to nešto što jako otežava naš rad i suštinski utiče na kvalitet programa”, navodi se u zapisniku, prenosi Pištaljka.

Ne samo da građani ne znaju šta plaćaju, već ne znaju ni da li njihovih 11,2 milijarde dinara (planirani prihod od pretplate za ovu godinu) stiže do RTS, dodaje se u tekstu. Ono što se vidi u ovogodišnjem finansijskom planu RTS je da novac kojim građani plaćaju pretplatu za javni servis preko brojila za struju („taksa na brojilo“), Elektroprivreda Srbije ne dostavlja redovno javnom servisu. Uprkos tome, RTS za ovu uslugu plaća proviziju EPS-u i to 405 miliona dinara planiranih samo za ovu godinu, piše Pištaljka.

„Kako se RTS najvećim delom finansira od naplate takse koju u njeno ime i za njen račun, ubira EPS, poteškoće u privredi i kriza poslovanja EPS odrazila se i na prenos sredstava RTS, što je prouzrokovalo kašnjenje u plaćanju prvenstveno obaveza prema dobavljačima za proizvodnju programskih sadržaja i ostalih nabavki tokom 2022. i 2023. godine. U drugoj polovini 2023. godine EPS je stabilizovao svoje poslovanje što se odrazilo i na prenos sredstava RTS koji je od oktobra meseca po ugovorenoj dinamici“, navodi se u finansijskom planu RTS, i to drugu godinu zaredom, prenosi Pištaljka.

Iz ovog dokumenta, kako piše Pištaljka, „saznajemo da RTS mnogi duguju, i to uglavnom političke partije, od kojih neke više i ne postoje, te je dugovanja nemoguće i naplatiti“. Kako se navodi u planu, RTS-u 87,3 miliona dinara duguje Liberalno-demokratska partija (LDP), 45 miliona dinara Jugoslovenska levica (JUL), 15 miliona dinara Srpska radikalna stranka i dva miliona dinara Demohrišćanska stranka Srbije.

Od 15,99 milijardi dinara planiranog prihoda za ovu godinu, svega 250 miliona dinara javni servis prihoduje od sopstvene proizvodnje programa, navodi menadžment RTS u finansijskom planu.

Ipak, kako smatraju, RTS-ov program i investicije trpe, jer Vlada iz budžeta ne daje novac za poslovanje javnog servisa.

„Posle nekoliko godina RTS ponovo nema ni dovoljno ni stabilno finansiranje koje je dužna da mu obezbedi Vlada Srbije po članu 35. Zakona o javnim medijskim servisima. Zato će pre svega trpeti program i investicije”, navodi se u finansijskom planu, piše Pištaljka.

Iz finansijskog plana, kako prenosi Pištalka, vidi se i da je rukovodstvu RTS-a na raspolaganje stavljeno i 540 miliona dinara da podeli zaposlenima na ime stimulacija, u skladu sa Pravilnikom o nagrađivanju zaposlenih koji donosi generalni direktor javnog servisa. Ni ovaj pravilnik nije javno dostupan.

Deo budžeta namenjen stimulacijama zaposlenih ide do 10 odsto ukupne vrednosti zarada 2.455 zaposlenih, koje iznose 5,4 milijarde dinara, kako se navodi u finansijskom planu. Prosečna neto zarada po radniku RTS-a iznosi 100.665 dinara, a ove godine RTS planira uvećanje plata za 10 odsto. Pištaljka je od RTS tražila da dostavi spisak zaposlenih i radno angažovanih kojima je stimulacija dodeljena, sa navedenim iznosom stimulacije, ali odgovor, kako navode, nisu dobili do objavljivanja teksta.

U planovima RTS se, između ostalog, može pročitati i to da je jedan od glavnih ciljeva RTS „poštovanje čvrstih pravila transparentnosti i odgovornosti u trošenju raspoloživog novca”.

Menadžment RTS kao posebno dostignuće ističe i to da državna televizija državi redovno plaća porez.

„Ističemo da je RTS veliki i uredan poreski obveznik i da u budžet RS godišnje uplati od 24 do 26 miliona evra po osnovu PDV, poreza na dobit, poreza na imovinu, poreza i doprinosa na zarade, honorare i druga lična primanja i drugih poreskih davanja”, navodi se u finansijskom planu javnog servisa za 2024. godinu, prenosi Pištaljka.

Pištaljka podseća i da je protiv generalnog direktora RTS i drugih odgovornih lica Više javno tužilaštvo već godinu dana vodi istragu zbog spornog poslovanja koje je otkrila Pištaljka.

Autor: Pištaljka