Foto: CEMA - Luka K.

Socijalni aspekti javnih nabavki predviđeni su ključnim strateškim i zakonskim propisima koji uređuju sistem javnih nabavki u Republici Srbiji. Zakonodavni okvir koji uređuje ovu oblast čini Zakon o javnim nabavkama, kao i drugi zakoni, kao što su: Zakon o socijalnoj zaštiti,  Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Zakon o radu i Zakon o socijalnom preduzetništvu.

Kako i sam ZJN predviđa socijalne aspekte u sprovođenju javnih nabavki, lokalne samouprave imaju otvoren put da pronađu način i unaprede položaj socijalno ugroženih građana i održivije doprinesu razvoju svoje zajednice. Međutim, u prethodnih deset godina primene javnih nabavki u Srbiji je zabeleženo tek nekoliko desetina postupaka rezervisanih javnih nabavki, i to kao najekstremnijeg načina uključivanja ugroženih kategorija, a slučajevi primene socijalnih aspekata u javnim nabavkama su na nivou statističke greške.

Pozitivnim zakonskim rešenjima i izmenama u oblasti javnih nabavki stvoreni su uslovi za sprovođenje tzv.  dirigovanih javnih nabavki koje imaju potencijal da njihovom primenom unaprede razvoj socijalnog preduzetništva u Republici Srbiji.

Zakonom o javnim nabavkama (,,Službeni glasnik RS”, broj 124/12, 14/15, 68/18, 91/19 i 92/2023) predviđeno je da naručilac može sprovesti postupak javne nabavke u kome mogu učestvovati samo ustanove, organizacije, udruženja ili privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju ili zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ako ta lica čine 50% zaposlenih, pri čemu svi učesnici u zajedničkoj ponudi i svi proizvođači moraju da budu iz navedene grupacije. U slučaju ovakve nabavke naručilac je dužan da za podnošenje ponude navede da se sprovodi rezervisana javna nabavka.

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa inavaliditetom ,,Službeni glasnik RS”, broj 36/09, 32/13, i 14/2022) u Članu 24, propisana je obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom.  Članom 27, istog Zakona, propisano ja da poslodavac koji u postupku javne ili druge nabavke izvrši finansijske obaveze iz Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i iz Ugovora o kupovini proizvoda ili vršenju usluga tog preduzeća (izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko) u vrednosti od 20 prosečnih zarada u Republici Srbiji (prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u momentu zaključenja ugovora), oslobađa se obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom iz člana 24. tog Zakona u narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze.

U analiziranim dokumentima koja su dostupna na sajtu grada Čačka kao i na Portalu JN u planovima javnih nabavki od 2019. do 2023. godine ne nalazi se segment rezervisanih javnih nabavki. Iako je samo u 2021. i 2022. godini više od dve milijarde dinara potrošeno na javne nabavke, Grad Čačak nije planirao ni jednu socijalnu javnu nabavku. Plan JN za 2024. godinu još uvek nije objavljen tako da nemamo uvid da li će neka sredstva u narednom periodu biti izdvojena za ovu namenu.

Organizacija NALED od 2022. godine uz podršku i pomoć vlade Švedske radi na kriterijumima za javne nabavke sa socijalnim elementima i pruža neophodnu pomoć Savetu koji je formiran sa ciljem usvajanja programa razvoja koji će omogućiti punu primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu. Cilj je pre svega da socijalna preduzeća razumeju kriterijume, uslove i procedure registracije i najvažnije, koristi od dobijanja statusa, odnosno finansijsku podršku, poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama.

Međutim, i pored identifikovanih slabosti, potencijal opština i gradova je ogroman. Ali, pre svega, veoma je važno da postoji dobra volja i iskrena namera da se krene ka pozitivnim promenama.

Republika Srbija je potpisnik Agende 2030 i svih 17 ciljeva razvoja koji u svojoj biti uključuju tri najznačajnije dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. Ciljevi koji su postavljeni i čije ostvarenje nije moguće bez razvoja i podrške svih slojeva društva a posebno osetljivih društvenih grupa su aktivnosti na koje treba usmeriti posebnu pažnju u narednom periodu.

Dostojanstven rad i ekonomski rast nije takođe moguć bez razvoja socijalnog preduzetništva kao posebne grane razvoja naše ekonomije. Zajednički rad, multisektorski pristup i, zašto ne, „pozitivna intervencija“ su mogućnosti koje bi trebalo koristiti ka postizanju prvog cilja iz pomenute Agende - to je svet bez siromaštva.

Nadležno ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u 2024. godini je opredelilo 50 milona dinara za razvoj socijalnog preduzetništva, a Program razvoja i Akcioni plan koji bi trebalo da obazbede punu primenu Zakona o socijalnom preuzetništvu biće donet tokom ove, 2024. godine. Najveći broj nezaposlenih njih oko 35% ili oko 130.000 lica pripada grupi teško zapošljivog stanovništva i značajan broj njih bi razvojem socijalnog preduzetništva mogao doći do zaposlenja.

Program bi svakako trebalo usmeriti na podršku zapošljavanju i unapređenju poslovanja socijalnih preduzeća kao i na druge aktivnosti u cilju promocije i edukacije. Posebno mesto u unapređenju imaju lokalne samouprave koje moraju prepoznati resurse na lokalu i raditi na njihovom unapređenju.

Izvor: Cemaforum.rs