Uvode mere zaštite na kraju epidemije

Ministarstvo rada pripremilo je predlog uredbe koja treba bliže da odredi mere kojih se svi poslodavci i radnici moraju pridržavati kako bi se sprečilo širenje korona virusa u preduzećima.

Neke od tih mera podrazumevaju obavezno korišćenje zaštitne opreme, maski i rukavica, zatim poštovanje mere udaljenosti među radnicima i organizovanje rada u smenama kada je to moguće. Uredbom su istovremeno propisane kazne za poslodavce od 50 do 500.000 dinara, a za zaposlene 20.000 dinara. Ovo je govoreći za RTS najavila v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Ministarstvu za rad Marina Furtula, dodajući da očekuje da će ovaj dokument biti usvojen na narednoj sednici vlade.

Predlog ove uredbe dolazi nekoliko dana nakon što su se u preduzećima Dodić i Geoks u Vranju i Jura u Leskovcu pojavila pojedinačna žarišta korona virusa. Radnici iz Jure prethodno su ispričali medijima da oni do sada nisu imali skoro nikakvu zaštitnu opremu, da mere o fizičkoj udaljenosti nisu poštovane, dok su epidemiolozi istakli da je u ovim slučajevima do zaražavanja došlo upravo zbog nepoštovanja mera.

Na pitanje Danasa zašto se ova uredba donosi nakon dva meseca od kada je proglašena epidemija korona virusa, iz Ministarstva rada kažu da su oni sada, posle ukidanja vanrednog stanja, odgovorni za mere bezbednosti na radu dok je ranije to bila nadležnost sanitarne inspekcije.

– Za vreme pandemije prema propisima o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti sanitarna inspekcija nadzire i kontroliše mere koje u tom slučaju moraju sprovoditi i način njihovog sprovođenja u skladu sa epidemiološkom situacijom. Posle ukidanja vanrednog stanja, kada je nastavljen rad svih poslodavaca, propisivanje preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu radi sprečavanja širenja zarazne bolesti za sve poslodavce nezavisno od delatnosti koju obavljaju u nadležnosti je Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – kažu u Ministarstvu.

Na drugoj strani, odgovarajući na pitanje Danasa da li se kasni sa ovim dokumentom imajući u vidu da su pojedinačna preduzeća već postala mini žarišta, Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik sindikata UGS „Nezavisnost“, odgovara „naravno da se kasni“. On međutim dodaje da je problem što inspekcija rada i u onim slučajevima kada je kontrolisala preduzeća nije mogla da naloži da ona budu zatvorena ako ne poštuju mere zaštite radnike.

Kako objašnjava Danilo Ćurčić iz Inicijative A11 ovi zakoni su „dovoljno pristojni i njihovom primenom bi se došlo do istih rezultata“ kao i sa novom uredbom.

– Kod nas je međutim uvek problem primena propisa, i pošto to izostaje, onda donosimo uredbe. Donošenje ove uredbe može da stvori i zabunu i otvori pitanje šta će se u slučajevima kada poslodavci ne poštuju mere primenjivati, zakon ili uredba – objašnjava Ćurčić.

Tokom vanrednog stanja vlada je usvojila nekoliko dokumenata koji se odnose na organizaciju rada tokom epidemije. Međutim, nijedan od njih nije bliže definisao mere zaštite u velikim radničkim kolektivima, iako je poslodavcima bilo preporučeno da rad kad god je to moguće organizuju u smenama ili od kuće.

Opširnije pročitajte na portalu Danas Online.