Foto: CEMA - Luka K.

Kao zemlja nejednakih mogućnosti Srbija ima šansu da kroz socijalno preduzetništvo doprinese održivom razvoju celokupnog društva. Pored dobitka u ekonomskom smislu, višestruka korist socijalnog preduzetništva se ogleda i u osnaživanju ranjivih grupa. Koliko razvoj ovog segmenta ekonomije može da doprinese ženama, kao jednoj od ranjivih kategorija, objasnila je za portal Cemaforum Ljiljana Petrović, predsednica udruženja Laris iz Čačka.

Udruženje Laris iz Čačka postoji već desetak godina i deluje u oblasti ljudskih prava, socijalne zaštite, zapošljavanja i obrazovanja. Poslednjih godina , njihove prioritetne aktivnosti odnose se  na ekonomsko osnaživanje žena, aktivacija na tržištu rada, kao i poštovanje principa rodne ravnopravnosti.

„Iako postoji težnja za izjednačavanjem položaja žena u društvu svakim danom se čini da je to sve teže a razlike su sve drastičnije.  Posebno su ugrožene žene 45 +, samohrane majke, majke dece sa zdravstvenim  problemima, osobe sa invaliditetom, žene iz ruralnih predela i slabijeg obrazovanja“, navela je Ljiljana Petrović.

Jedan od osnovnih problema svih žena iz ranjivih kategorija je otežano zapošljavanje dok je za ruralna područja dodatna teškoća udaljenost od gradske sredine i nedovoljna pristupačnost ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite. U Srbiji ima čak 12 odsto više nezaposlenih žena iz ove grupe u odnosu na prosek u Evropskoj uniji. 

Samo 17% žena u Srbiji su nosioci poljoprivrednog gazdinstva. One mahom imaju primarne obaveze u svojim porodicama koje ih sprečavaju da zasnuju radni odnos. Po rečima Ljiljane Petrović, žene su “pomažući” članovi domaćinstva i veoma često im se ne uplaćuju doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje.

„U čačanskom kraju beleži se i trend smanjenja broja zdravstvenih ambulanti u seoskim sredinama dok je, na primer, usluga socijalne zaštite  - geranto domaćice zastupljena u samo dve ili tri od 69 mesnih zajednica na teritoriji grada Čačka“, kaže predsednica Udruženja Laris.

Ona dodaje i da je veliki problem nedovoljna informisanost. Čak i kada su spremne da pokrenu inicijativu ove žene najčešće ne znaju kome bi trebalo da se obrate, kakva je administrativna procedura za osnivanje preduzeća, dobijanje subvencija, start up kredita i drugih podsticaja.

Socijalno preduzetništvo predstavlja novu formu poslovanja kojom lјudi kroz svoj rad rešavaju različite ekonomske, obrazovne, zdravstvene i ekološke probleme u svojoj zajednici.

„Primetno je da se žene starije dobi mnogo češće odlučuju za samozapošljavanje. One su češće javljaju nacionalnoj službi, više su uključene u aktivne mere i programe zapošljavanja koje nudi ova služba. Međutim, to je još uvek nedovoljno. Mi smatramo da je kontinuirana edukacija jako važna jer je najčešće reč o ženama koje su nižeg obrazovanja.  Prema našem iskustvu, one su jako zainteresovane da udruženim snagama krenu u preduzetničke vode. Na taj način dele odgovornost i sve potencijalne rizike u privatnom poslu. Zato mi verujemo da je socijalno preduzetništvo najbolji biznis model za ovu kategoriju društva’’,  kaže Ljiljana.

Osnivanje udruženja žena u gradu ali i na selu je u ekspanziji, kako u Čačku tako i u celoj Srbiji, i to je jasan znak da su prepoznati novi modeli za njihovo ekonomsko osnaživanje. Međutim, njima su potrebni dodatni vidovi podrške.

„Žene u Čačku i okolini su zahvaljujući aktivnostima Centra za monitoring i aktivizam – CEMA upoznate sa socijalnim preduzetništvom, neke čak imaju ideje koje biznise bi mogle pokrenuti, ali im je potrebna snažnija podrška, ne samo organizacija civilnog društva već i lokalne samouprave i države. Tek tada se mogu očekivati pravi, vidljivi rezultati u ovoj oblasti,“ zaključuje Ljiljana Petrović, predsednica udruženja Laris.

Podsetimo Zakon o socijalnom preduzetništvu je usvojen početkom 2022. godine, ali se još uvek čeka Program koji bi trebalo da definiše obaveze kako lokalne zajednice, tako i države.

Izvor: Cemaforum.rs