Foto: CEMA - Luka K.

Ovaj serijal tekstova ima za cilj da čitaoce upozna sa korupcijom, pojavom koja razarajuće deluje na celo društvo, kao i da im pomogne da je prepoznaju i o njoj hrabro govore. U obrađenim tekstovima navedeni su i primeri koruptivnih dela. Svi sadržaji imaju, prevashodno, obrazovnu i preventivnu ulogu.

Uticaj medija na korupciju je od nemerljivog značaja, a najviše zbog toga što su oni ti koji javnom mnjenju treba da prezentuju pravo stanje korupcije u društvu, kao i da se bave jednim vidom neformalne istrage ovog štetnog društvenog fenomena.

Ne samo da je za medije nužno da izveste o nečemu, već da to čine pravovremeno. Jer, jedino posedovanjem  tačne, ali i pravovremene informacije, može se na pravi način reagovati i preventivno i represivno. Nadalje, mediji su ti koji bi trebalo da insistiraju na transparentosti rada javne uprave i vlade, a za tako nešto moraju biti obavešteni o odnosnom pitanju, istrajni i nezavisni. Izuzetan uticaj istraživačkog novinarstva nije moguće ostvariti ukoliko su mediji pod direktnim i očiglednim uticajem koruptivno potencijalnih nosioca vlasti. S toga, predloženo rešenje bi moglo da bude da se zabrani članstvo političkih subjekata u upravnim odborima medijskih kuća. Pravi pristup je da regulatorna tela imaju što veću ili potpunu nezavisnost u radu, a da država ima obavezu finansiranja istih, a u određenim restriktivnim situacijama i pravo parlamentarne kontrole

Potrebno je dozvoliti potpunu slobodu pristupu informacijama medijima, što, na žalost, nije tendencija u mnogim državama, pa ni kod nas. Iz istog razloga, nisu poželjne uredbe koje ograničavaju takav pristup informacijama medijima, dajući tako određenim dokumentima svojstvo državne tajne. Naravno da dokumenti sa svojstvom državne tajne treba da postoje, ali u razumnoj i redukovanoj meri.

U tom smislu, zbog značaja podizanja svesti u javnom mnjenju o značaju korupcije i buđenju stanovništva iz letargije i apatije, stvara se vid jake neformalne socijalne kontrole, kako mnogi tvrde, jači od bilo kog vida formalne. Upravo je zato značaj medija i slobodan pristup informacijama jedna od najznačajnijih antikorupcijskih mera.

Može se govoriti i o ogromnom uticaju medija na političke prilike i dešavanja, a u tom smislu, potrebno je učiniti ravnopravnom „izbornu utakmicu“ na taj način što će se regulisati način obraćanja političkih partija samim biračima. Idejna rešenja mogla bi voditi do jasnog zakonskog definisanja mogućnosti pojavljivanja i reklamiranja političkih partija i njihovih predstavnika u medijima. Neophodno je onemogućiti veće i bogatije partije da potpuno istisnu one manje i onemoguće im pristup biračima. To bi se moglo učiniti jasnim zakonskim uslovima o pojavljivanju u medijima, koje bi sa aspekta vremenskog prostora moralo biti jednako. Dakle, ne proporcionalno i srazmerno političkoj moći, već jednako.

Alternativa ovom pristupu, mogao bi biti radikalniji, koji bi podrazumevao potpunu zabranu oglašavanja političkih partija u medijima, što bi de facto otklonilo uticaj marketinga na psihologiju birača, te se ne bi glasalo za bolju reklamu, nego za ostvarene rezultate ili predložena programska rešenja.

Mediji u odnosu na korupciju mogu delovati i pozitivno i negativno. Sa jedne strane, mogu biti jedan od uslova za nastanak i razvoj korupcije, dok sa druge strane mogu imati jaku preventivni ulogu. Kakvu će ulogu imati u konkretnom slučaju, zavisi od načina izveštavanja, odnosno propuštanja istog.

Ipak, nesumnjivo je da mediji danas, budući da živimo u periodu koji se od strane mnogih sociologa naziva „informatičko doba“  imaju presudan uticaj na mnoge društvene odnose, a u kontekstu borbe protiv korupcije, naročito na formiranje, razvoj i održavanje antikorupcione svesti u javnom mnjenju.

Izvor: Cemaforum.rs