Struka demantuje Vučića: Nema šanse da prosečna plata u Srbiji za tri godine bude 1.400 evra

Stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije Branimir Jovanović odbacio je mogućnost da prosečna plata u Srbiji na kraju 2026. iznosi 1.400 evra, jer bi to značilo da bi zarada naredne tri godine trebalo da raste godišnje po 25 odsto.

„Nemoguće je da prosečna plata u Srbiji na kraju 2026. iznosi 1.400 evra. Na kraju 2023. bila je oko 740 evra, a da bi stigla do 1.400 evra do kraja 2026. godine, morala bi rasti za oko 25 odsto svake, od naredne tri godine. U 2022. i 2023. godini, plata je rasla za oko 14-15 odsto i to u periodu visoke inflacije“, rekao je Jovanović u intervjuu za agenciju Beta.

On je, komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će prosečna plata u zemlji za tri godine dostići 1.400 evra, kazao da su očekivanja da će se inflacija umiriti, pa ne vidi kako bi plate mogle da rastu 25 odsto godišnje.

„Iluzija novca“

Dodao je da je mnogo važnije od same visine plate šta se sve za nju može kupiti, odnosno koliko je njena realna vrednost, a realna vrednost prosečne plate na kraju 2023. godine bila je manja nego na kraju 2021. godine.

Prosečna plata 2021. je bila 640 evra, ali, kako je rekao, tim se parama moglo kupiti više nego što se može kupiti sa 740 evra danas, jer su tada cene bile znatno niže.

Naveo je da se u ekonomskoj nauci pojava „iluzija novca“, zove kada ljudi više cene nominalni iznos novca koji poseduju, nego njegovu stvarnu kupovnu moć“.

„Tako su i Erdogan i Orban dobili izbore“

To, kako je rekao, znači da, iako danas sa svojom platom mogu kupiti manje stvari nego pre par godina, ljudi vide da im se plata povećala za 100 evra i zbog toga smatraju da sada žive bolje nego ranije.

„Mislim da ovaj fenomen u velikoj meri, pored izbornih nepravilnosti, kontrole medija i zloupotreba svih poluga vlasti, objašnjava kako je aktuelna vlast uspela da tako ubedljivo pobedi na nedavnim izborima, uprkos činjenici da se, objektivno gledano, životni standard u Srbiji pogoršao u poslednje dve godine“, rekao je Jovanović.

To, prema njegovim rečima, nije slučaj samo u Srbiji, jer u Turskoj, koja je u poslednje dve godine imala inflaciju od 60-70 odsto, vlast je, takođe pobedila na izborima prošle godine, a slično je bilo i u Mađarskoj 2022. godine, uprkos tadašnjoj inflaciji od 15 odsto.

„Srbija nije najrazvijenija ekonomija na Zapadnom Balkanu“

Srbija, kako je rekao, nije najrazvijenija ekonomija na Zapadnom Balkanu, već je to Crna Gora gde je prosečni dohodak po glavi stanovnika oko 50 odsto proseka EU, a u Srbiji je 44 odsto proseka EU.

„Prosečan privredni rast u Srbiji je poslednjih desetak godina bio veoma slab, 2012. godine su i Srbija i Crna Gora bile na oko 40 odsto EU dohotka, od tada je Crna Gora porasla na oko 50 odsto, a Srbija na 44 odsto. Bugarska, najnerazvijenija članica EU, je 2012. godine bila na 47 odsto dohotka EU, danas je na oko 62 odsto“, rekao je Jovanović.

„Godinama se forsira pogrešan ekonomski model“

Srbija, kako je naveo, ima veliki potencijal, verovatno najveći u regionu, relativno dobro obrazovanje, kvalitetnu radnu snagu, solidnu putnu infrastrukturu, povoljnu geografsku lokaciju, ali taj potencijal nije iskorišćen, a najvažniji razlog za to je što se godinama forsira pogrešan ekonomski model, zasnovan, pre svega na privlačenju stranih investicija.

Strane investicije u Srbiji su, prema njegovim rečima, odlične već 20 godina, iznose u proseku oko šest-sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) svake godine i među najvišim su u istočnoj Evropi, ali i pored toga, ekonomski rast je nizak, a siromaštvo visoko.

Jovanović je rekao da nisu strani investitori krivi što je rast u Srbiji nizak, ali da bi rezultati bili bolji, potrebne su i domaće investicije, pre svega malih i srednjih preduzeća.

„Pravi tigar umesto tigra od papira“

To se, prema njegovim rečima, postiže industrijskom i inovacijskom politikom, gde bi država odredila na kojim će strateškim sektorima razvijati ekonomiju, a zatim bi te sektore trebalo da podrži snažnim merama, pre svega fokusirajući se na inovacije.

„Tako su se razvili azijski tigrovi, Južna Koreja, Tajvan, Hong Kong i Singapur u periodu 1960-1990, pre toga i Japan, a u najnovije vreme i Kina. Srbija bi tako iskoristila svoj ekonomski potencijal i postala pravi ekonomski tigar, mesto tigar od papira“, rekao je Jovanović.

Izvor: Beta/N1