Foto: CEMA - Luka K.

Filantropija predstavlja iskreni altruistički motiv davanja za opšte dobro bez očekivanja nečega za uzvrat. Može se reći da je filantropija životni stav ili opredjeljenje koje se izražava kao nesebična želja da se ličnim delovanjem ili izdvajanjem utiče na opštu dobrobit.

Drugi termin koji se pojavljuje je “dobročinstvo”, koji se često koristi umesto termina filantropija. Da bi se napravila razlika - dobročinstvo se opisuje pre svega kao humanitarna pomoć, dok se izraz filantropija koristi za davanje koje podrazumeva šire i razvojne potrebe, kao što je podrška kulturi, nauci, zaštiti životne sredine ili civilnom društvu i razvoju demokratije. Filantropija je, i organizacijska i pojedinačna, najveći izvor prihoda za neprofitni sektor širom sveta.

Kada govorimo o zemljama koje su u svetu poznate kao filantropske, prema količini solidarnosti izraženu kroz novčane donacije njihovih građana i građanki, onda su to u prvom redu Luksemburg, Norveška, Švedska i Irska.  No Maltežani kao nacija daju najviše, čak 83% od njih donira u filantropske svrhe. Na listi svetskog indeksa davanja Srbija se našla na 27. mestu od 120 država uključenih u ovo istraživanje. 

Individualna filantropija kao nesebično davanje osobe za druge može za uzvrat dati osećaj zadovoljstva i olakšanja, iz razloga što smo učinili nešto dobro. Filantropija daje priliku pojedincu ili pojedinki da napravi promene, jer i najmanja altruistički motivisana akcija koju uradimo može napraviti veliku promenu u životu neke osobe.

Obično ljudi koji svojim zalaganjem i solidarnošću ka drugima bivaju zapaženi od strane njihove okoline, prijatelja, komšija, porodice i kreiraju dupli pozitivni efekat na društvo jer osim konkretnog delovanja oni i motivišu druge da urade nešto slično. Statistike potvrđuju porast izdvajanja, jer godišnje na nivou planete davanje za opšte dobro društva se poveća za otprilike 4%.

U poslednjih par godina, ne samo da su pojedinci i pojednike pronašli svoje zadovoljstvo u tome da brinu i deluju za svoje okruženje, nego su i kompanije počele izdvajati sve više i više novca kako bi svojim aktivnostima doprinele društvenom aktivizmu. Ne samo da korporativna filantropija utiče na postizanje reputacije i ugleda kompanija u okruženju, već su i način da motivišu zaposlene za rad u kompaniji, jer kompanija osim svoje regularne poslovne prakse radi nešto i za opšte dobro.

Korporativna filantropija sledi iste principe kao i individualna, osim što davanja vrše privredni subjekti u vidu novca, roba, usluga, vremena ili talenta. Ono što razlikuje korporativnu od indvidualne filantropije jeste da se doprinos kompanija vrši jedino kroz poslovne kanale ili neprofitnu organizaciju  kompanije, a tretira se kao trošak poslovanja. U mnogim državama zakonom su regulisane poreske olakšice komapnijama i organizacijama koje odvajaju sredstva za opšte dobro.

Jedna od osnovnih karakteristika filantropije je da ona ne podrazumeva stvaranje zavisnosti slabijega, već naprotiv, poštovanje ličnosti svake osobe i zajednice te osnaživanje njenih potencijala. Upravo ova osobina filantropije može da se primeni na socijalno preduzetništvo kako u svetu tako i u Srbiji jer delovanjem za opšte dobro mogu se rešavati uzroci društvenih problema.

Uspešan primer spoja filantropije i socijalnog preduzetništva predstavlja TOMS kompanija koju predvodi gospodin Blake Mycoskie koju ćemo predstaviti u narednom tekstu.

U nastavku: Filantropija i socijalno preduzetništvo - svetska praksa

Izvor: Cemaforum.rs