Upravni sud je usvojio tužbu RERI-ja i poništio rešenje Vlade kojim se Ziđinu dozvoljava nezakonito razdvajanje projekta u Krivelju

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI je uspeo da se pravno izbori protiv jednog slučaja salami slicinga – metoda razdvajanja projekata štetnih po životnu sredinu na elemente koji su pojedinačno manje štetni, ali izvođenje projekta traje.

Salami slicing, posmatranje delova projekata odvojeno, kao da ostali ne postoje, omogućava zagađivačima da dobiju dozvole za projekte, a da se zanemari njihovo zajedničko, kumulativno dejstvo na životnu sredinu.

RERI je insistirao na tome da projekat otvaranja novog rudnika u Krivelju mora da se sagleda iscela. „RERI je tokom postupka više puta ukazivao da je neophodno da se obuhvati ceo projekat, a ne samo odlaganje raskrivke imajući u vidu da je ono samo deo projekta otvaranja novog rudnika. Ukoliko se studijom ne obuhvati ceo projekat otvaranja površinskog kopa Cementacija 2, nije moguće utvrditi stvarne uticaje projekta na životnu sredinu, niti propisati mere za njihovo otklanjanje“, konstatuje se u saopštenju koje prati najnoviji razvoj situacije.

A razvoj je sledeći: Upravni sud je poništio Rešenje Vlade Republike Srbije kojim se odbija žalba RERI-ja na Rešenje Ministarstva zaštite životne sredine kojim je određen obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat formiranja odlagališta u otkopni prostor površinskog kopa „Kraku Bugaresku Cementacija 1“.

„Ministarstvo zaštite životne sredine i Vlada Republike Srbije u ovom slučaju postupili su po ustaljenoj praksi kojom omogućavaju kompaniji Zijin da nezakonito razdvaja projekte i na taj način izbegava procenu uticaja na životnu sredinu“, kaže Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.

„Investitor ovaj projekat već uveliko sprovodi. Neminovno ćemo doći u situaciju da su određeni projekti realizovani, a da naknadno dobijemo odluke sudova da su dozvole nezakonite. Kako će se takve odluke izvršavati?“, pita se Popović.

Obaška raskrivka obaška kop

Kako RERI pojašnjava, 15 kilometara severozapadno od Bora nalazi rudno polje Mali Krivelj – Cerovo. U ovom rudnom polju leži ležište „Cerovo“ koje obuhvata nekoliko rudnih tela. „Kada je završena eksploatacija rudnog tela Cementacija 1, Zijin Bor Copper je planirao da se otkopni prostor koristi za odlaganje raskrivke nastale prilikom sledeće faze, odnosno eksploatacije rudnog tela Cementacija 2. Raskrivku čine zemlja i kamen koje je neophodno ukloniti da bi se došlo do rude“. Živimo u nadi da je strpljivim čitaocima situacija zasad jasna.

„Međutim, kada je Zijin podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu on je to učinio samo za odlaganje raskrivke u otkopni prostor bivšeg površinskog kopa Cementacija 1, u potpunosti ignorišući činjenicu da se odlaganje raskrivke ne može posmatrati odvojeno od procesa u kojem je isti nastao“, navodi se u saopštenju.

„Eksploatacija rudnog tela ‚Cerovo – Cementacija 2‘ je potpuno novi projekat koji treba da obuhvati projekat otvaranja površinskog kopa, odlaganja raskrivke, eksploataciju rude, mlevenje i hidrotransport rude do flotacije u Velikom Krivelju, upravljanje vodama i odlaganje jalovine”, ističe Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine koji je gotovo 40 godina radio na u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, a prenosi RERI. Marjanović dodaje i da se “Na ovaj način projekat veštački deli i izbegava izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu koja će adekvatno proceniti uticaj otvaranja i eksploatacije novog površinskog kopa, a koji neminovno uništava poljoprivredno zemljište i šume, utiče na zagađenje vazduha, površinskih i podzemnih voda, ali i dovodi do raseljavanja stanovnika Malog Krivelja, narušava njihov kvalitet života i zdravlje“.

Ministarstvo zaštite životne sredine igra školice sa pravnim koracima?

Iz RERI-ja skreću pažnju na to da je naročito zabrinjavajuće to da je Ministarstvo zaštite životne sredine donelo odluku kojom se određuje obim i sadržaj studije bez da je prethodno pribavilo relevantne uslove i mere zaštite životne sredine.

„Kako bi ‚ispravilo‘ taj proceduralni propust Ministarstvo je naložilo Zijinu da ove uslove pribavi u fazi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Upravni sud je odlučujući po tužbi RERI-ja ukazao da su izostali jasni i pravno prihvatljivi razlozi koji se odnose na mogućnost donošenja rešenja kojim se određuje obim i sadržaj studije bez prethodno pribavljenih uslova zaštite životne sredine“, navode iz Regulatornog instituta.

Izvor: Mašina