Foto: CEMA - Luka K.
Ovaj serijal tekstova ima za cilj da čitaoce upozna sa korupcijom, pojavom koja razarajuće deluje na celo društvo, kao i da im pomogne da je prepoznaju i o njoj hrabro govore. U obrađenim tekstovima navedeni su i primeri koruptivnih dela. Svi sadržaji imaju, prevashodno, obrazovnu i preventivnu ulogu.
Stanje ekonomija utiče na korupciju na taj način što je ona daleko prisutnija u siromašnim državama, koje se danas često poistovećuju sa zemljama u tranziciji, gde su koruptivne aktivnosti nekada uslovljene obezbeđivanjem egzistencije. Pojedini teoretičari čak zastupaju stav da je siromaštvo uz autoritarni oblik vladavine glavni uzrok korupcije.
Dominantna su stanovišta da su upravo ekonomska i politička korupcija, bazični oblici korupcije.
U svakom slučaju, ukoliko protivpravno prisvajanje imovinske, dakle koristi u ekonomskom smislu, shvatimo kao negativnu posledicu korupcionog odnosa, dolazimo do onoga što je zanimljivo kod odnosa stanja ekonomije i korupcije, a to je da se određeni ekonomski odnosi i stanja javljaju i kao uslov i kao štetna posledica korupcionog odnosa. To znači da sama posledica povećava uslove za nastanak korupcije, što nas uvodi u jedan začarani krug iz koga se teško izlazi.
Činjenica da učešće u komercijalnoj aktivnosti sve više uzimaju privredna društva u privatnom vlasništvu, za razliku od preduzeća u svojini države, proširuje polje mogućih korupcionih odnosa i na privatni sektor, tj. ne možemo više vezivati korupciju samo za delatnost javnih službenika.
Neophodno je poraditi na mehanizmima za podizanje životnog standarda i kupovne moći stanovništva. Cene na tržištu ne smeju biti uslovljene aspiracijama velikih privrednika i privrednih društava, već realnim tržišnim uslovima, kupovnoj moći i prosečnim primanjima po glavi stanovnika. Čak i metodom prostog upoređivanja dostupnog, recimo, prosečnom turisti koji obiđe nekoliko zemalja, stiče se utisak da su cene u određenim zemljama u očiglednoj nesrazmeri sa životnim standardom stanovništva. To nedvosmisleno dovodi do stvaranja koruptivnih odnosa.
Jasna opredeljenja našeg zakonodavca, ali i zakonodavaca mnogih drugih zemalja u tranziciji da se ekonomska moć države podstiče stranim ulaganjima, nisu sporna. Ali, postavlja se pitanje, kako korupcija u jednoj zemlji utiče na motivisanost stranog ulagača da u njoj ulažu svoja sredstva.
Dakle, sve povoljnosti koje stranim ulagačima poput stabilizacionih klauzula pružaju Zakon o stranim ulaganjima i međunarodni ugovori, nisu dovoljni, jer strani privredni subjekti zahtevaju nisku stopu korupcije, a ukoliko bi se i upustili u ulaganja u zemlje sa visokim stepenom korupcije, oni bi nužno, zahvaljujući svojim sredstvima, počeli da utiču na donošenje političkih odluka
Ključni zaključak je da su ekonomski motivi oni koji pokreću korupciju, pa je važan preventivni mehanizam podizanje ekonomskog rasta i blagostanja koje utiče na smanjenje nivoa korupcije. Nažalost, trenutne socijalne prilike i rastuće siromaštvo u Srbiji ukazuju nam na veoma visok ‘’potencijal’’ za prisutnost i dalji razvoj korupcije na svim nivoima društva.
U narednom članku: Mediji i korupcija
Izvor: Cemaforum.rs
