Foto: Pixabay, ilustracija

U političkoj kampanji, koja je u toku, politički akteri nisu posvetili pažnju problemima osoba sa hendikepom, ali su ih, istovremeno, pojedini akteri zloupotrebili, jer su korišćene u predizbornim spotovim kao objekti, rekao je izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković.

On je, na konferenciji posvećenoj političkoj participaciji osoba sa hendikepom, rekao da su one zloupotrebljivane i na političkim skupovima na kojima je pokazivana „velikodušnost“ prema njima, čime su skupljani jeftini poeni.

Prema njegovim rečima, kada je reč o političkoj participaciji, osobe sa hednikepom našle su se na pojedinim listama, ali su one po pravilu veoma nisko pozicionirane na njima.

Janković se osvrnuo na rezultate istraživanja sprovedenog pre godinu i po dana, za koje tvrdi da su i danas aktuelni i relevantni, rekavši da su oni pokazali da osobama sa hendikepom uskraćeno da ostvare svoje biračko pravo, jer mnogima nije bilo omogućeno da glasaju od kuće.

„Posetili smo dvocifreni broj biračkih mesta i videli da ni polovina njih nema regulisan pristup za osobe sa hendikepom“, naglasio je Janković.

Nemogućnost da ostvare svoje biračko pravo Janković je ilustrovao primerom da jednoj slepoj osobi na biračkom mestu rečeno da će njen glas biti poništen, jer je svom personalnom asistentu rekla koji broj da zaokruži u njeno ime.

Primedba se odnosila na to da asistent nije bio ovlašćen da glasa umesto nje, naglasio je Janković dodajući da tako nešto nigde u zakonu nije propisano.

Govoreći o smernicama o postupanju i ostvarivanju biračkog prava, Janković je podsetio da Republička izborna komisija ima jedan vodič koji treba da bude mehanizam biračkim odborima kako da se osobama sa hendikepom omogući ostvarivanje tog prava, ali da vodič ima mnogo mana.

„Od političkih partija i pokreta nakon izbora očekujemo odgovornost prema pravima svih osoba sa hendikepom bez obzira na procenat invaliditeta, kao i uspostavljanje servisa podrške u lokalnim zajednicama“, poručio je Janković.

Naveo je još i da očekuju transparentnost u trošenju novca, naročito onog koji se ubira na osnovu diskriminacije osoba sa hendikepom u zapošljavanju, kao i bolju zdravstvenu zaštitu, naročito za lečenje u inostranstvu.

Poručio je osobama sa hendikepom da insistiraju na ostvarivanju svojog biračkog prava.

Politikolog Boban Stojanović rekao je kako bi trebalo da u savremenom društvenom sistemu izborni proces odlikuje jednakost i da krilatica „Jedan čovek – jedan glas“ zaista predstavlja osećaj da smo svi jednaki, ali da praksa pokazuje da su „neki jednakiji od ostalih“.

Stojanović je naveo svoj primer, naglasivši da je njegov otac osoba sa hendikepom i da proteklih godina nije uspeo da mu omogući ostvarivanje biračkog prava, odnosno da birački odbor dođe kod njega kući i omogući mu da glasa.

„Običan čovek može barem na četiri godine da utiče na okolnosti u kojima živi, ali ako jedan deo populacije nema ni tu priliku da svojim glasom jednom u četiri godine utiče na to kako će neko da reši njegove životne probleme – onda smo u ozbiljnom problemu“, poručio je Stojanović.

Student Filološkog fakulteta Aleksa Kuzmanović rekao je da je pristupačnost osobama sa vizuelnim hendikepom na veoma niskom nivou.

On je kao problem naveo needukovanost biračkog odbora, zbog čega je na prošlim izborima proces njegovog glasanja trajao više od 40 minuta.

Naglasio je i da je taj vodič problematično napisan, jer se u jednom njegovom članu navodi da ako slepoj osobi treba privući pažnju – treba je dodirnuti po ramenu.

„To je stavljanje slepe osobe u percepciju osobe sa oslabljenom pažnjom“, kazao je Kuzmanović.

Kao najveći problem u ostvarivanju biračkog prava, Kuzmanović je naveo to što slepa osoba u Srbiji mora da glasa tako što će njen asisten zaokružiti kandidata umesto nje, što otvara prostor za zloupotrebu njene izborne volje.

Izvor: Beta