Foto: CEMA - Luka K.

Sve o izbornom procesu u Srbiji je serijal tekstova koji građanima omogućava da na najlakši način dođu do neophodnih informacija koje se tiču izbora u Srbiji. 

Da li mediji mogu da promovišu samo jednu izbornu listu ili kandidata?

Ne! Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, pružaoci medijskih usluga dužni su da u toku izborne kampanje svim kandidatima i podnosiocima proglašenih izbornih lista obezbede zastupljenost bez diskriminacije, u skladu sa propisima koji uređuju javne medijske servise i elektronske medije.

Javni medijski servisi su naročito u obavezi da u redovnom informativnom programu, kao i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji, postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata na izborima.

Koja je uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM)?

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalan i nezavisan organ koji je osnovan Zakonom o elektronskim medijima. 

Prema ovom zakonu, pružaoci medijskih usluga (kako javni medijski servisi tako i komercijalni) obavezani su da tokom izborne kampanje obezbede učesnicima izbora zastupljenost bez diskriminacije, a REM ima nadležnost da svojim podzakonskim aktima bliže uredi ovu obavezu.

REM vodi računa o tome da pružaoci medijske usluge ispunjavaju svoju dužnost da jasno obeleže predizborni program i vodi računa o tome da poštuju zabranu prikrivenog objavljivanja predizbornog programa u vidu informativnog, zabavnog ili druge vrste programa. Takođe, REM se stara da pružaoci medijske usluge trideset dana pre dana glasanja poštuju zabranu izveštavanja o  zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju ili se obeležava početak izgradnje puteva, mostova, škola, bolnica, fabrika i sličnih objekata, ukoliko na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.

Osim toga, REM kontroliše i da li pružaoci medijskih usluga poštuju zabranu političkog oglašavanja van izborne kampanje, kao i da li pre početka izborne kampanje objavljuju tarife za političko oglašavanje.

Kriterijumi po kojima se određuje cena političkog reklamiranja i uslovi plaćanja moraju da važe za sve kandidate na izborima i sve podnosioce proglašenih izbornih lista, odnosno predlagače proglašenih kandidata i moraju da budu objavljeni.

REM je, takođe, nadležan i da kontroliše da li pružaoci medijskih usluga poštuju svoje obaveze. Kako bi to utvrdio, Regulator posredstvom svoje Službe za nadzor i analizu  sprovodi monitoring programa, a potom kroz periodične izveštaje tokom izborne kampanje upoznaje javnost sa rezultatima monitoringa.  Pored toga, REM u izbornoj kampanji postupa i po prijavama pravnih i fizičkih lica. Zakonom o elektronskim medijima predviđeno je da REM, kada primi prijavu koja se odnosi na povredu obaveza u vezi sa izbornom kampanjom, u roku od 48 sati odlučuje da li će pokrenuti ispitni postupak u kome se utvrđuje da li je došlo do povrede tih obaveza. Ukoliko odluči da pokrene ispitni postupak, Savet REM-a odluku o tome da li će i koju meru izreći  pružaocu medijske usluge donosi u roku od 72 sata koji se računa od momenta pokretanja ispitnog postupka. 

REM ima presudnu ulogu u kampanji u uređenju izborne komunikacije u elektronskim medijima, budući da on definiše okvir u kome se mediji i politički subjekti mogu kretati, tumači zakonske odredbe, a raspolaže i mogućnošću izricanja sankcija onima koji ne poštuju svoje zakonske obaveze.  

Šta je izborna tišina i koliko traje?

Izborna tišina je period tokom kog je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati na izborima i njihovi izborni programi i pozivaju birači da glasaju, odnosno da ne glasaju za određene izborne liste ili kandidate. Izborna tišina počinje 48 sati pre izbornog dana i traje do zatvaranja biračkih mesta.

Zakonom o izboru narodnih poslanika za kršenje pravila izborne tišine predviđene su novčane kazne, kako za pravna, tako i za fizička lica. To se odnosi na televiziju, radio, štampane medije, ali i na internet portale koju su registrovani kao mediji. Sa druge strane, kampanja na društvenim mrežama nije regulisana zakonom i ne podleže nikakvim sankcijama ni tokom izborne tišine.

Šta je funkcionerska kampanja?

Ako tokom izborne kampanje, funkcioner sebi i svojoj partiji pripisuje zasluge za realizaciju projekata koji je finansiran novcem svih građana reč je o zloupotrebi javne funkcije, odnosno funkcionerskoj kampanji.

Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, javni funkcioner stoga ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka i drugih političkih subjekata.

Usvajanjem novog Zakona o elektronskim medijima produžen je period sa 10 na 30 dana pre izbornog dana tokom koga je medijima zabranjeno da izveštavaju o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti (putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i sl.), odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.

Period zabrane ne obuhvata celu kampanju i zabrana je ograničena samo na aktivnosti onih funkcionera koji su istovremeno i kandidati. To znači da će mediji moći nesmetano da izveštavaju o svim aktivnostima funkcionera koji nisu kandidati.

Nosilac liste koji nije kandidat na listi, stoga, nije obuhvaćen zabranom. Takođe, mediji će nesmetano moći da izveštavaju i o ministrima koji nisu na izbornoj listi.

Izvor: CRTA