Foto: CEMA - Luka K.

Kroz istoriju, nagli ekonomski razvoj društvene zajednice praćen je prevelikom eksploatacijom radne snage i prirodnih resursa. Kao odgovor na ove nepovoljne prilike uvek se javljaju pokušaji društveno odgovornih pojedinaca da ublaže negativne trendove.

Solidarna/socijalna ekonomija predstavlja koncept kojem je opšta dobrobit iznad ekonomskog rasta dok je društvena odgovornost način života svih pojedinaca u zajednici, građana u državi kao i zaposlenih i poslodavaca u jednoj kompaniji.

Različiti modeli zadružnog, demokratskog organizovanja i samoupravljanja mogu se pronaći, na primer, u nekadašnjoj Jugoslaviji, ali socijalna odnosno solidarna ekonomija donosi niz inovativnih i progresivnih pristupa rešavanju različitih društvenih problema.

Socijalno preduzetništvo je jedan takav inovativan način da lјudi kroz svoj rad rešavaju različite ekonomske, obrazovne, zdravstvene i ekološke probleme u svojoj zajednici – udruživanjem i korišćenjem odgovarajućih poslovnih modela ili preduzetničkih principa.

Solidarna ekonomija ima težnju da transformiše ekonomsku realnost odnosno da cela ekonomija „radi“ u interesu društva i prirodnog okruženja dok se socijalna zadovoljava stvaranjem delimično humanije oaze u postojećem ekonomskom ekosistemu.

Razlika između izraza socijalna i solidarna ekonomija je u opsegu datog pojma. Socijalna ekonomija obuhvata preduzeća čiji se profit reinvestira u određeni društveni cilj dok solidarna ekonomija obuhvata civilni, javni i privatni sektor jer u cilju postizanja dobrobiti ljudi mora se uključiti i država i njene politike. Internacionalna mreža za promociju socijalne i solidarne ekonomije (RIPESS) navodi da se o socijalnoj/solidarnoj ekonomiji govori i kao o spektru alternativnih modela okupljenih oko vrednosti humanizma, demokratije, solidarnosti, inkluzije, subsidijarnosti, diverziteta, kreativnosti, održivog razvoja, jednakosti, pravde, poštovanja i pluralizma

Najveći izazov socijalne ekonomije je sam razvoj jer ukoliko cela ekonomija nije zasnovana na solidarnim principima, ako nema zakonske i sistemske podrške socijalna preduzeća suočiće se sa nizom problema. Komplikacije kreću od samog osnivanja socijalnog preduzeća (kada zakon ne prepoznaje pravni oblik socijalno preduzeće), preko birokratskih procedura za pokretanje i vođenje preduzeća, preopterećujućih poreza, pristupa adekvatnom kapitalu, preko javnih nabavki do ulaska u lance nabavke i pozicioniranja na tržištu. Ukoliko osnivanje socijalnih preduzeća ne prati i razvoj adekvatnih finansijskih institucija i stvaranje povoljnog ekosistema, šanse za uspeh su slabe, a šteta po uključene ljude višestruka.

Društvena odgovornost, kao način života zajednice, treba da posluži kao stub za razvoj socijalnog preduzetništa i da potpomogne transfomaciji cele ekonomije u solidarnu ekonomiju. Aktivnim učešćem svih građana, političara, privrednika, civilnog sektora, donatora i razvojem socijalnog preduzetništva doprineće se boljitku celokupnog društva a pozitivne promene će biti nemerljive.

Izvor: Cemaforum.rs