Foto: CEMA - Luka K.

Sve o izbornom procesu u Srbiji je serijal tekstova koji građanima omogućava da na najlakši način dođu do neophodnih informacija koje se tiču izbora u Srbiji. 

Koje sve prigovore može da podnese birač?

Svaki birač ima pravo da podnese prigovor.

Birač može da podnese:

• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika člana RIK-a u proširenom sastavu –  podnosi se RIK-s u roku od 48 sati od objavljivanja rešenja na sajtu. 
• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika člana lokalne izborne komisije u proširenom sastavu – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a. 
• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/ zamenika člana biračkog odbora u stalnom ili proširenom sastavu – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati. 
• Prigovor protiv rešenja o proglašenju izborne liste – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja rešenja na sajtu. 
• Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja – podnosi ga birač upisan u izvod iz biračkog spiska na na tom biračkom mestu u roku od 72 sata od objavljivanja na sajtu RIK-a i podnosi ga RIK-u. 
• Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu – podnosi ga birač upisan na tom biračkom mestu i u roku od 72 sata od objavljivanja rešenja na sajtu RIK-a, podnosi se RIK-u. 
• Prigovor protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja – podnosi ga birač koji je  upisan na biračkom mestu koje se nalazi na teritoriji te lokalne izborne komisije, ima rok od 72 sata da ga podnese, od objavljivanja na sajtu. 
• Prigovor protiv ukupnog izveštaja o rezultatima izbora- podnosi se RIK-u u roku od 72 sata. Ukupni izveštaj donosi RIK u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja. 
• Prigovor protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen zahtev za poništavanje glasanja na BM – podnosi se RIK-u u roku od 72 sata od objavljivanja tog rešenja na sajtu. 
• Prigovor zbog toga što u propisanom roku nije doneta odluka o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu – u roku od 72 sata, podnosi se lokalnoj izbornoj komisiji. 
• Prigovor zbog toga što u roku (propisanim zakonom ili podzakonskim aktom RIK-a) nije doneta odluka, odnosno preduzeta radnja – u roku od 72 sata od isteka roka u kom je odluka trebalo da bude doneta, odnosno radnja preduzeta. 

Birač pored prigovora može podneti i Zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu – podnosi ga birač lokalnoj izbornoj komisiji u roku od 72 sata za biračko mesto na kom je upisan u izvod iz biračkog spiska, ako ga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili ako mu je na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.

Koje sve prigovore može da podnese podnosilac liste?

Podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor.

Podnosilac liste može podneti:

• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika člana RIK-a u proširenom sastavu – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a, može ga podneti i politička stranka.
• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika lokalne izborne komisije – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a.
• Prigovor protiv rešenja kojim je odbijen ili odbačen predlog za imenovanje člana/zamenika člana lokalne izborne komisije u proširenom sastavu – u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a.
• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/ zamenika člana biračkog odbora – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a, može ga podneti i poslanička grupa.
• Prigovor protiv rešenja kojim je odbijen ili odbačen predlog za imenovanje člana/zamenika člana biračkog odbora – u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a.
• Prigovor protiv odluke da se predstavniku proglašene izborne liste ili predstavniku posmatrača uskrati pravo na nadzor nad štampanjem glasačkih listića, primopredaju glasačkih listića – podnosi je RIK-u u roku od 48 časova od kada je predstavnik u uskrećeno pravo na nadzor, odnosno na posmatranje.
• Prigovor protiv rešenja o odbijanju da se proglasi izborna lista i rešenja o odbacivanju izborne list – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu.
• Prigovor protiv rešenja o proglašenju izborne liste – podnosi se u roku od 48 časova RIK-u. Ovaj prigovor mogu podneti i kandidat za narodnog poslanika, lice čije je ime u nazivu te izborne liste, politička stranka, birač.
• Prigovor na zbirnu izbornu listu – podnosi se RIK-u u roku od 48 časova od objavljivanja te odluke.
• Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja – RIK-u, u roku od 72 sata od objavljivanja rešenja.
• Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu- RIK-u, u roku od 72 sata od objavljivanja.
• Prigovor protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja – u roku od 72 sata od objavljivanja zbirnog izveštaja na sajtu RIK-a.
• Prigovor protiv ukupnog izveštaja o rezultatima izbora – u roku od 72 sata od objavljivanja ukupnog izeštaja na sajtu RIK-a.
• Prigovor protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen zahtev za poništavanje glasanja na BM – u roku od 72 sata od objavljivanja rešenja na sajtu RIK-a.
• Prigovor zbog toga što u propisanom roku nije doneta odluka o zahtevu za poništavanje glasanja na BM – u roku od 72 sata od isteka roka u kojem je trebalo da bude doneta odluka o tom zahtevu.
• Prigovor protiv rešenja kojim je usvojen zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu – u roku od 72 sata od objavljivanja rešenja na sajtu RIK-a.
• Prigovor zbog toga što u roku (propisanim zakonom ili podzakonskim aktom RIK-a) nije doneta odluka, preduzeta radnja – u roku od 72 sata od isteka roka u kom je odluka trebalo da bude doneta, odnosno radnja preduzeta.

Podnosilac liste može podneti i:

• zahtev za kontrolu zapisnika o radu BO po uzorku, zahtev može podneti proglašena opoziciona izborna lista koja je osvojila više od 2% glasova po preiminarnim rezultatima i svaka proglašena opoziciona manjinska izborna lista.
• 2)Zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu zbog nepravilnosti tokom provođenja glasanja – podnosi se lokalnoj izbornoj komisiji, a ako je za biračko mesto u inostranstvu, onda se podnosi RIK-u.

Za koje prekršaje i krivična dela su tokom izbornog procesa predviđene novčane kazne?

Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa kaznenu odgovornost za pravna lica, odgovorno lice u mediju, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice.

Prekršaji su:

• Kršenje pravila o izbornoj tišini – novčanom kaznom će se kazniti pravno lice, odgovorno lice u mediju, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidata na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju/ ne glasaju za određene izborne liste.
• Nedostavljanje poziva za glasanje – novčanom kaznom će se kazniti rukovodilac organa koji je nadležan da obavesti birača o vremenu i mestu glasanja ako biraču ne dostavi blagovremeno poziv za glasanje.
• Isticanje izbornog propagandnog materijala na biračkom mestu – novčanom kaznom će se kazniti politička stranka, koalicija, pravno lice, odgovorno lice u političkoj organizaciji ili pravnom licu, kao i fizičko lice ako na biračkom mestu ili neposredno ispred biračkog mesta ističe simbole političke stranke i podnosioca proglašene izborne liste, kao i drugi izborni propagandni materijal.
• Sprečavanje učestvovanja u radu i praćenja rada organa za sprovođenje izbora – novčanom kaznom će se kazniti član organa za sprovođenje izbora koji sprečava drugog člana da prati i učestvuje u radu organa za sprovođenje izbora, odnosno koji sprečava predstavnika posmatrača da prati rad organa za sprovođenje izbora.
• Narušavanje reda na biračkom mestu – novčanom kaznom će se kazniti svako lice koje naruši red na biračkom mestu.
• Povreda prava podnosilaca proglašenih izbornih lista i kandidata na predstavljanje – novčanom kaznom će se kazniti javni medijski servis i odgovorno lice u javnom medijskom servisu ako u svom programu ne obezbedi svim podnosiocima proglašenh izbornih lista i kandidatima sa proglašenih izbornih lista da predstave svoje izborne programe besplatno i bez diskriminacije.

Za koja su krivična dela tokom izbornog procesa predviđene novčane ili kazne zatvora?

Krivična odgovornost predviđena je za učinioce krivičnih dela protiv izbornog prava propisanih u glavi XV Krivičnog zakonika. Naime, ova krivična dela mogu biti učinjena tokom kampanje i sprovođenja izbora i radi se o sledećim krivičnim delima:

• Povreda prava kandidovanja – Ko kršenjem zakona ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa kandidovanje na izborima, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
• Povreda prava glasanja – Ko drugog u nameri da mu onemogući vršenje prava glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.  Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, vrši ili ne vrši pravo glasanja ili da glasa za ili protiv određenog kandidata odnosno predloga, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
• Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem – Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Istom kaznom kazniće se i onaj ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga. Ako opisano delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina, a poklon ili druga korist oduzeće se.
• Zloupotreba prava glasanja – Ko na izborima glasa umesto drugog lica pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa više od jedanput ili koristi više od jednog glasačkog listića,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine a član biračkog odbora koji omogući drugome da izvrši to delo iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
• Sastavljanje netačnih biračkih spiskova – Ko u nameri uticanja na rezultate izbora ili na referendumu, sačini netačan birački spisak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
• Sprečavanje održavanja glasanja – Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan način spreči održavanje glasanja na biračkom mestu, kazniće se zatvorom do tri godine. Ko ometa glasanje izazivanjem nereda na biračkom mestu usled čega glasanje bude prekinuto, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
• Povreda tajnosti glasanja – Ko na izborima ili referendumu povredi tajnost glasanja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci a ako isto delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
• Falsifikovanje rezultata glasanja – Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
• Uništavanje dokumenata o glasanju – Ko uništi, ošteti, oduzme ili prikrije glasački listić ili neki drugi dokument o glasanju na izborima ili na referendumu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.Za isto delo član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
• Falsifikovanje rezultata glasanja– Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistini rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Osim krivičnih dela koja su u neposrednoj vezi sa izbornim pravom iz glave XV krivičnog zakonika u samom Zakoniku postoji još jedna grupa određenih krivičnih dela koja je u posrednoj vezi sa izbornim pravom i koja može uticati na regularnost izborne kampanje i procesa.

• Uništenje i oštećenje tuđe stvari – Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
• Nasilničko ponašanje– Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine.
• Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka– Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
• Ugrožavanje sigurnosti– Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Izvor: Crta