Foto: Pixabay, ilustracija

Javni izvršitelji u Jagodini prodali su porodični stan od 66 kvadrata za svega 6.000 evra kako bi namirili dugove, iako sagovornici Danasa tvrde da nepokretnost ne sme biti prodata za manje od 50 odsto od procenjene vrednosti.

Prethodne nedelje javni izvršitelji su posetili jednu porodicu u Jagodini, sa ciljem da u njihov stan usele nove vlasnike.

Taj pokušaj nije bio uspešan jer su se otac i sin čiji je to stan bio zatvorili unutra, a čak su i pretili samoubistvom, ne bi li se odbranili i izbegli da ostanu na ulici.

Kako je N1 preneo, izvršitelji su angažovani oko njihovog slučaja zbog duga za kiriju za krojačku radnju, koji iznosi 5.600 evra.

Ono što je u ovom slučaju diglo veliku prašinu jeste način na koji su izvršitelji rešili da nadoknade taj dug.

Naime, oni su prodali stan ove porodice od 66 kvadrata, koji, kako je N1 preneo, vredi oko 60.000 evra, za svega 6.000 evra, što je ispod svake cene.

Kako je navedeno, dodatni problem je i to što je prethodno sklopljen ugovor takav da se ocu od penzije odbija novac godinama, kako bi se taj dug otplatio.

Advokatica Marija Pešović za Danas navodi da je ovo velika disproporcija u ceni.

„Javni izvršitelj ima obavezu da po službenoj dužnosti vodi računa o srazmeri između visine obaveze dužnika i određenog sredstva za izvršenje“, objašnjava ona.

Pešović pojašnjava šta prethodi prodaji neke nekretnine radi naplate duga.

„U situacijama gde se pribegava prodaji nepokretnosti radi namirenja duga, prvi korak je procena vrednosti nepokretnosti i u postupku javnog nadmetanja nepokretnost ne sme biti prodata za manje od 50 odsto od procenjene vrednosti“, kaže ona.

Ivan Zlatić iz Združene akcije „Krov nad glavom“ za Danas kaže da je ovo, nažalost, vrlo uobičajena situacija u Srbiji, naročito u manjim mestima.

„U Beogradu i Novom Sadu postoji kakva-takva javnost oko samovlašća javnih izvršitelja, pa su zbog toga oprezniji, ali u manjim mestima izvršitelji su lokalne kabadahije koje se potpuno otvoreno bave isključivo trgovinom nekretninama unesrećenih ljudi, nema čak ni privida zakonitosti. Ni za ovu situaciju u Jagodini ne bismo saznali da nije došla na ivicu tragedije“, naglašava Zlatić.

On potvrđuje da, formalno, javni izvršitelj mora da vodi računa o srazmernosti visine duga i vrednosti predmeta izvršenja.

„U stvarnosti ne postoji praktično nikakva stvarna kontrola rada javnih izvršitelja i naročito ne postoji nikakva mogućnost za obeštećenje žrtava. Teoretski je moguće da izvršitelj bude vrlo blago kažnjen ili suspendovan na godinu-dve. To se retko dešava, ali se tu i tamo ipak desi ako slučaj dođe do šire javnosti i ako su Komora javnih izvršitelja i Ministarstvo pravde primorani da reaguju da bi stvorili privid kontrole“, smatra naš sagovornik.

Ipak, kako ukazuje, kažnjavanje izvršitelja neće značiti ništa oštećenim ljudima, koji će svoje obeštećenje morati da traže u sudskom postupku protiv javnog izvršitelja, ako za takav postupak imaju novca.

„Sudska pravda košta, a mi ovde govorimo o ljudima koji su zbog siromaštva već došli u situaciju da im se imovina prodaje na doboš, tako da je nerealno očekivati da će oni moći da gone izvršitelja pred sudom nakon što su završili na ulici. Nepravde, poput ove koju smo videli u Jagodini, svakodnevno će se ponavljati dokle god Zakon o izvršenju i obezbeđenju bude davao mogućnosti izvršiteljima da ga krše bez ikakve efektivne sankcije“, naglašava Zlatić.

On ukazuje da se “disproporcionalno” u ovom slučaju u Jagodini ne odnosi isključivo na vrednost nekretnine i visinu duga, već i činjenicu da je ta nekretnina bila dom dužnika.

„Disproporcija duga i vrednosti predmeta izvršenja je naravno bitan aspekt, naročito zato što je kršenje načela srazmere nezakonito, ali još je važnije to što nepokretnost koja ima funkciju doma dužnika i njegove porodice ne može imati isti tretman u izvršnom postupku kao i druga nekretnina. Mi se već godinama zalažemo da se zakonom zaštiti pravo na dom i da se zabrani izvršenje na nekretnini koja ima funkciju doma dužnika i njegove porodice“, kaže Zlatić.

On naglašva da to treba imati u vidu kada govorimo o disproporcionalnosti, „činjenicu da ovakvim sistemom izvršenja proizvodimo beskućništvo i dužničko ropstvo“.

Zlatić objašnjava da je opcija porodice da se žali Disciplinskom tužiocu na postupanje izvršitelja.

„To im, nažalost, neće vratiti njihov dom“, kaže on.

Danas je ovim povodom kontaktirao i Komoru javnih izvšitelja, međutim, do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovor.

Izvor: Danas