Foto: Pixabay
Usamljenost na radnom mestu može biti problem čak i kad radimo u kancelariji, a iznenadni prelazak na rad od kuće može povećati taj rizik.
"Ako ste dugo radili sa ljudima i imate takvu vrstu veza i susrećete se sa ljudima licem u lice i naviknuli ste se na takvo radno okruženje i sada odjednom radite na daljinu sa vrlo malo kontakata - to stvarno stvara ogromni problem", kaže za CNN Ben Fanning, autor knjiga o odnosu prema radu.
"To je poput boravka na nekom udaljenom ostrvu". Čak i kad radite iz svoga doma, uz vašeg bračnog partnera i decu koja trče unaokolo, još uvek se možete osećati usamljeno.
Istraživanja pokazuju da osećaj usamljenosti na poslu utiče na produktivnost i možete da postanete manje produktivni i zbog toga vaše kolege teže dolaze do vas i prestaju da sarađuju sa vama .
"Što ste usamljeniji to ćete lošije raditi", kaže Sigal Barsade, profesorka menadžmenta sa univerziteta Pensilvanija.
"Usamljenost može imati silaznu putanju", kaže Barsade i dodaje: "Uz usamljenost počinjete, u socijalnom smislu, preterano da reagujete i počinjete da gubite svoje društvene veštine i ponašate se na način koji vas gura sve više u usamljenost", kaže profesorka.
Počinjete o sebi previše ili premalo da govorite. Usamljeni radnici mogu preterano da osećaju da ih odbacuju kolege zbog čega ostavljaju utisak teško dostupne osobe, kaže Hakan Ozcelik, profesor menadžmenta sa univerziteta "Calidornia State" u Sakramentu.
"Usamljeni ljudi reaguju pojačano na negativne signale, a ignorišu pozitivne", objašnjava profesor.
Zaposleni koji su se već osećali marginalizovano u kancelarijii koji su tek ponekad bili pozdravljeni pri dolasku na posao ili im se klimnulo glavom u hodniku, možda će biti skloniji osećaju usamljenosti pri radu od kuće.
"Sada više neće dobiti ni to. Ako ljudi sa njima ne razgovaraju pojedinačno, osobe koje se osećaju usamljeno postaće to još više", smatra Barsade.
"Usamljenost nije karakteristika, to je pre motivacijsko stanje poput gladi", kaže Barsade i dodaje: "Na isti način na koji ogladnimo i imamo potrebu da jedemo, postajemo usamljeni i žudimo za društvenim kontaktom. Ne želimo da budemo sami".
U ovim danima treba uložiti više napora u planiranje društvenih kontakata. Treba biti proaktivan i organizovati virtualne sastanke i telefonske razgovore sa kolegama koji mogu da zamene one kratke kafe i susrete na hodnicima.
Ne oslanjajte se previše na dopisivanje. "Telefonski je poziv mnogo bolji lek za usamljenost od imejla, sms-a ili društvenih mreža", kaže Faning.
I imajte na umu: usamljenost može promeniti vaš pogled na međuljudske odnose. Možete biti uvereni da neko namerno ignoriše vaš imejl, a zapravo se radi o tome da su zatrpani poslom ili porodičnim obavezama.
"Pokušajte da ne primati srcu sve pogotovo kada se osećate zanemareno i nemate međuljudske odnose koje biste u normalnim okolnostima imali", predlaže Barsade.
Ona dalje objašnjava da se druga strana možda nosi sa nečim što se događa u njenom okruženju što nije povezano sa vama kao osobom ili kolegom.
Poslodavci igraju ogromnu ulogu u sprečavanju osećaja usamljenosti u svom timu.
"Menadžeri moraju tome da posveti više pažnje nego ikad", smatra Barsade. To znači održavanje redovnih kontakata kako biste proverili kako su vam zaposleni ili kako biste obezbedili da se osećaju kao tim. "Održavajte redovne timske sastanke, ali da ne budu posvećeni isključivo poslu: Dodajte vreme za neformalne teme", predlaže Faning.
