Poslednjih dana povećan broj poziva psiho-socijalnim službama

Psihoterapeut Aleksandra Bubera izjavila je u Danu uživo da "znamo da je uvek teže ako se nešto popusti, bude bolje, pa se posle toga opet pogorša". "U ovom slučaju relaksiramo mere, pa ih opet stežemo, to će građani teže podneti nego da su mere počele da se relaksiraju tek posle praznika. Vidimo po pozivima, poslednjih 10 dana povećan pritisak, sve što nije valjalo će izaći na površinu. Ljudima je stvarno teško", ocenila je.

Građani koji osećaju psihološku teskobu usled situacije izazvane koronavirusom mogu da se obrate za pomoć mreži koju čini više od 400 psihoterapeuta iz Srbije. Inicijativa "Podrška psihoterapeuta", besplatna psihološka pomoć građanima, pokrenuta je 24. marta, a od 26. marta vode evidenciju, kaže Bubera.

"Prema našoj evidenciji više od 500 građana se obratilo za pomoć, ali znamo da je broj veći, jer se ne zabeleži svaka intervencija", kaže ona.

Objasnila je da građani kojima je pomoć potrebna mogu da je potraže na tri načina.

"Mogu preko sajta da pronađu spisak svih raspoloživih terapeuta, zatim preko aplikacije koja radi od 12. aprila, koju mogu naći na sajtu. Tu mogu da se vide svi raspoloživi termini. A treći način funkcioniše od 16. aprila, tu nam je izašlo u susret Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Ustupili su nam broj 19833, koji inače služi za bezbednost dece na internetu, za šta i dalje služi na opciji 1, ali na opciji 2 će se svaki dan od tri do decet uveče javljati neko od terapeuta", objasnila je.

Građani najčešće zovu zbog anksioznosti, pa do napada panike zbog pandemije.

"U vezi sa koronavirusom imaju strahove da će se da se zaraze, ili da će zaraziti nekog drugog. Često su to ljudi koji su ranije imali anksiozne tegobe koje su se samo pojačavale", rekla je.

Povećava se broj ljudi, kaže, koji zovu jer se neke odranije disfunkcionalne stvari pogoršavaju, jer su ljudi zatvoreni po 24h zajedno, pa neke teške situacije postaju još teže.

"Nije redak slučaj da ljudi zovu i zbog nekih ljudi koji su im važni, da traže savet, da pitaju kako da se postave, da primete da bi osoba možda imala neku korist od toga da sa nekim popriča", kaže ona.

Rekla je da postoje tehnike disanja i progresivne relaksacije, razgovor sa porodicom i prijateljima može da pomogne, a ako to nije dovoljno, zbog toga su oni tu. "Nameravamo da nastavimo sa ovim pružanjem pomoći i posle krize, jer znamo da se onda povećava broj smetnji izazvanih krizom", kaže ona.