Srbija je treća u Evropi po kapacitetima geotermalnih voda

Zašto brinuti da li će gas ili nafta preći hiljade kilometara i da li će neko zaustaviti taj tranzit u međuvremenu, kada se važan resurs za proizvodnju električne i toplotne energije nalazi ispod naše kuće i na našem imanju. Taj resurs je geotermalna energija.

Tako profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dejan Milenić opisuje resurs koji nas neće zagađivati, a opet će obezbediti dovoljno energije i smanjiti zavisnost od uvoza energenata. Takođe ukazuje na to da će geotermalna energija u skorijoj budućnosti zameniti prljava fosilna goriva, čija se era bliži kraju.

Ogromne zalihe

Procene su, kako kaže profesor Milenić, da će uglja biti maksimalno za još 50 godina, gasa još 70-80 godina, ako se otvori Severni pol, ali svakako do 2100. više neće biti fosilnih goriva.

Ispod Zemljine površine nalaze se ogromne zalihe tople vode, koja se naziva geotermalna energija. To je zapravo toplotna energija akumulirana u fluidima i stenskim masama u Zemljinoj kori. Nastala je polaganim raspadanjem radioaktivnih elemenata, hemijskim reakcijama ili trenjem pri kretanju tektonskih masa, piše Bloomberg Adria.

Količina takve energije je tako velika da se može smatrati skoro neiscrpnom, pa se vodi kao obnovljivi izvor energije, iako je u suštini neobnovljiva. Procenjeno je da zalihe geotermalne energije daleko prevazilaze energetske zalihe uglja, nafte, prirodnog gasa i uranijuma zajedno.

– Uvek volim da se šalim, mi dajemo garanciju da je to resurs koji će trajati od milion do milijardu godina, posle nas ne pitajte da li će ga biti, ali dok postoiji naša planeta, postojaće i geotermalna energija – kaže profesor Milenić, govoreći o količini geotermalne energije.

Prednosti i nedostaci geotermalne energije

Geotermalna energija ima brojne prednosti u poređenju sa fosilnim gorivima. Najveća prednost je to što je čista, sigurna za okolinu i ne stvara emisije štetnih gasova. Prednost su i velike zalihe koje su na raspolaganju. Takođe, elektrane koje koriste geotermalnu energiju zauzimaju mali prostor, za razliku od hidroelektrana. Pored toga, pouzdana je, jer za razliku od hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana, ne zavisi od meteoroloških prilika. Geotermalne elektrane imaju vrlo niske troškove proizvodnje, dok su potrošačima računi minimalni.

-Kada je reč o nedostacima, najveći nedostatak je to što nema mnogo lokacija koje su prikladne za iskorišćavanje geotermalne energije i izgradnju geotermalnih elektrana. Geotermalna energija se ne može transportovati. U mestima gde se iskorišćava geotermalna energija dolazi do povećane pojave potresa tla. Pored toga, bušotine geotermalne energije za proizvodnju struje su veoma skupe, kaže profesor Milenić.

Profesor i stručnjak za gas, naftu i geotermalnu energiju Mišo Soleša takođe je izjavio da je bušenje skup i dug proces. „Ako su bušotine do 3.000 metara, u zavisnosti od karakteristika stena i fluida, ako se koriste visokokvalitetni materijali, jedna bušotina može da košta i preko dva, tri pa i do pet miliona evra ili dolara.“

Srbija u prve tri zemlje u Evropi

Prema rečima profesora Soleše, Srbija se po izvorima geotermalne energije svrstava u prve tri zemlje u Evropi. Ne postoji zvaničan podatak koliko ukupno geotermalnih bušotina ima u Srbiji, koliko od njih se koristi, a koliko je napušteno. Većina stručnih i naučnih radova ukazala je na to da je Vojvodina oaza geotermalne energije u Srbiji.

Najveća ekspanzija geotermalne energije u Srbiji bila je od sedamdesetih do devedesetih godina, kada su urađena najveća istraživanja, bušenja, prvi geotermalni sistemi i nastale prve banje, među kojima su Vranjska banja, Niška banja, Sokobanja. Tokom devedesetih je sve stalo zbog ratova, sankcija i loše ekonomske situacije u zemlji, piše Bloomberg Adria.

Međutim, u poslednjih 15 godina ova oblast u Srbiji se ponovo razvija, kaže profesor Milenić. Prema njegovim rečima, u Srbiji geotermalnu energiju za zagrevanje trenutno koristi oko 5.000 objekata, od kojih je više od 1.000 u Beogradu.

Od tih 5.000 objekata, 80 odsto koristi toplotne pumpe koje dogrevaju vodu jer su bušotine plitke (do 100 ili 200 metara), na kojima je temperatura vode do 30 stepeni. Dogrevanjem se dostiže temperatura i do 50 ili 60 stepeni. Samo 20 odsto se greje direktno na geotermalnu energiju, jer su bušotine dublje i temperatura vode dostiže više od 30 stepeni.

S obzirom na to da su geotermalne bušotine, kako kaže, skupe, svi se odlučuju za pliće bušotine i toplotne pumpe sa kojima nema rizika, dok bušotine na dubinama većim od 1.000 metara nose sa sobom mnogo problema, ulaganja i pitanja da li će biti upotrebljive.

Bogatić – primer dobre prakse

Geotermalna energija, za početak, dobra je zamena za prljave kotlove i skup gas, a opština Bogatić je dobar primer kako se ovaj resurs može koristiti za zagrevanje objekata.

Pre tri godine, ova opština je zamenila prljave kotlove mazuta i uglja geotermalnom energijom u desetak javnih ustanova. Geotermalnu bušotinu, koja je bila u vlasništvu lokalne samouprave i koja je oticala u prazno 30 godina, iskoristila je za toplotnu energiju i time postala prva opština u Srbiji sa daljinskim grejanjem zasnovanim na geotermalnoj energiji. U planu je da se tako greju i domaćinstva opštine.

Profesor Milenić, koji je i bio autor ovog projekta, kaže da je pored čistije sredine opština i uštedela. Bogatić je pre prelaska na ovaj sistem grejanja trošila oko 160.000 evra godišnje za zagrevanje tih javnih objekata, a prošle godine je potrošila svega 3.000 evra. Ovaj sistem se isplati za tri-četiri godine, dodaje Milenić.

Izvor: B&F/Bloomberg Adria