Potpisnice Deklaracije o plati za život: Odluka VKS zaposlene u prosveti gura dublje u siromaštvo

Juna ove godine tri sindikata i osamnaest organizacija potpisalo je Deklaraciju o plati za život. Zajednički cilj potpisnica Deklaracije je zaštita prava radnika i radnica na pravičnu naknadu za uloženi rad, jer "živeti od svog rada je civilizacijski standard. Zbog toga osećamo odgovornost da reagujemo na poslednju odluku Vrhovnog kasacionog suda kojom se obezvređuje ionako mala minimalna zarada ljudi zaposlenih u prosveti," navodi se u saopštenju koje u nastavku prenosimo u celosti.

VKS je 2020. godine izneo stav da topli obrok i regres ne ulaze u minimalnu zaradu zaposlenih u školama. Iako je godinama unazad sudska praksa bila jednoglasna, presuđujući u korist zaposlenih kojima nisu bili isplaćivani topli obrok i regres, ove godine VKS je svoj stav preinačio.

Na osnovu čega je VKS, nakon dve godine, doneo dijametralno suprotnu odluku, iako se u međuvremenu nijedan relevantni zakon nije promenio? Osnovano možemo da sumnjamo da je odluka doneta pod pritiskom države, jer je u međuvremenu pokrenuto na hiljade sudskih sporova u kojima su radnici i radnice zaposleni u prosveti, koji primaju minimalnu zaradu, tvrdili da im je uskraćeno pravo na regres za godišnji odmor i naknadu za topli obrok.

Novi stav VKS ljude kojima postupak još uvek nije završen u poslednjem stepenu dovodi u situaciju da će morati da plate sve sudske troškove, iako su u momentu podnošenja tužbe krenuli od pretpostavke pravne sigurnosti, jer su tužili na osnovu važećih propisa i sudske prakse. Time, pored pravne nesigurnosti, sigurno klizimo i u dalju socijalnu katastrofu koja, potencijalno, brojne porodice može suočiti sa izvršiteljima ukoliko ne budu mogli da plate nagomilane troškove suda.

VKS u novoj presudi obrazlaže da se na kategoriju zaposlenih u prosveti, o čijim pravima se odlučivalo, primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, kojim je predviđeno da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Ipak, ovaj zakon ne sadrži odredbe o minimalnoj zaradi. To bi moralo da znači da se u ovom slučaju primenjuju pravila o minimalnoj zaradi iz Zakona o radu.

Član 111 Zakona o radu definiše da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Isti član propisuje i da zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. ovog zakona, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom. Ovo je važno jer pokazuje da minimalna zarada nije konačna zarada koju može primiti zaposleni. Ona mora biti uvećana po onim osnovama po kojima se uvećava svaka zarada – prekovremeni rad, rad noću, minuli rad, rad neradnim danima ili praznikom. Član 118 Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova koji nisu deo zarade, a u koje spadaju i topli obrok i regres.

Kao da minimalna zarada već sama po sebi nije problematična, jer održava porodice zaposlenih ispod granice siromaštva, odlukom VKS zaposleni u prosveti bivaju gurnuti dublje u siromaštvo. Umesto da država čini sve kako bi ljudima omogućila dostojanstvene zarade mi se nalazimo u situaciji da će potencijalno svi zaposleni u javnom sektoru koji rade za minimalnu zaradu biti uskraćeni prava na regres i topli obrok. Pitanje je da li će se uskraćivanje tu zaustaviti ili će uskoro na red doći i druge stavke iz člana 118 Zakona o radu – naknada za prevoz, naknada za službeni put i naknada smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu.

Naš slogan – Život, a ne preživljavanje! – nažalost svakodnevno dobija na značaju.

Od države zahtevamo da podigne zarade zaposlenih u prosveti i omogući njima i njihovim porodicama izlazak iz siromaštva i zadovoljenje socijalnih i egzistencijalnih potreba. Mi ćemo udruženi nastaviti borbu za platu za život kao jednog od osnovnih ljudskih prava. Pratićemo dalje poteze države i obaveštavati javnost o svim odlukama koje ugrožavaju pravo radnika i radnica na dostojanstven život.

POTPISNICE PISMA:

UGS “Nezavisnost”,

USS “Sloga”,

Centar za politike emancipacije,

Centar za dostojanstven rad,

Fondacija Centar za demokratiju,

Socijaldemokratski klub,

Ministarstvo prostora,

Centar za održivi razvoj Srbije,

Zajedničko – Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara,

A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava,

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije,