Da li bi nam bilo bolje: Šta sadrže predlozi za izmenu medijskih zakona koji nikad nisu stigli ni na dnevni red Skupštine Srbije

Da su 2017. i 2018. godine usvojeni neki od predloga za izmenu Zakona o elektronskim medijima, kao što je obaveza članova Saveta REM-a da oduzmu dozvolu emiterima koji uporno krše zakon ili da će ukoliko žmure na kršenje zakona i etičkog kodeksa emitera biti razrešeni dužnosti, danas bismo možda imali uljudniju medijsku scenu. Ipak, ovi i slični predlozi za izmenu medijskih zakona nikada nisu stavljeni na dnevni red Narodne skupštine, jer, kako veruju naši sagovornici, vlast želi da građane drži u medijskom mraku, te ni po koju cenu neće odustati od kontrole nad medijima.

Otkako je paket tzv. medijskih zakona usvojen u Narodnoj skupštini 2014. godine, ta tri zakona pretrpela su tek kozmetičke izmene, dok čak 14 predloga o izmenama tih zakona nije usvojeno, pa su i dalje u skupštinskoj proceduri. Do danas je podneto šest predloga za izmenu Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i po četiri predloga za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS).

Veći broj predloga za izmenu ZEM-a odnosi se na rad Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kroz pojačavanje zakonske obaveze članova Saveta da kontinuirano prate i reaguju na kršenja pravila u elektronskim medijima. Predlaže se da se doda novi stav da su članovi Saveta dužni da zastupaju javni interes, da mogu da budu razrešeni ukoliko ne reaguju na kršenje etičkih normi kod emitera, da moraju da oduzmu dozvolu emiteru ukoliko nastavlja da krši zakone i pravila i pored izrečene mere…

„Ako nije vršio nadzor i kontrolu nad radom pružalaca medijskih usluga, nije ukazivao na neprofesionalno izveštavanje i kršenje etičkih standarda u medijima, nije reagovao na nepoštovanje obaveza koje se odnose na programske sadržaje predviđene ovim zakonima i uslove pod kojim je izdata dozvola, član Saveta može biti razrešen“, navodi se u članu 4 predloga izmena ZEM-a koji je 8. decembra 2017. podnela tadašnja narodna poslanica grupe Dosta je bilo Ana Stevanović, doktorka nauka u oblasti medija i umetnosti.

Problemi isti kao pre pet godina

Osvrćući se na predlog podnesen pre pet godina, dr Stevanović za Cenzolovku kaže da je i tada znala da ne postoje nikakve šanse da predlog bude usvojen zato što je bila praksa da inicijative opozicije i ne stignu do dnevnog reda. Objašnjava da se prilikom pisanja rukovodila isključivo interesom javnosti za objektivnim i istinitim informisanjem, kao i bespogovornim poštovanjem medijske etike. Dodaje da je, nažalost, potreba za tim odredbama aktuelna i danas.

Među predloženim odredbama za izmenu ZEM-a ističemo i obavezu da se članovi Saveta biraju iz redova uglednih stručnjaka (samo iz oblasti medija, dramskih umetnosti i kulture), koji su osnovne studije završili u roku od pet godina, imaju najmanje 10 godina relevantnog iskustva u oblasti medija, informisanja i kulture na pozicijama glavnog i odgovornog urednika, producenta i profesora u kulturi i medijima. Podsetimo, u aktuelnom Zakonu o elektronskim medijima, članovi Saveta se „biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora (medijski stručnjaci, ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija i sl.)“, pa je tako jedan član sadašnjeg sastava Saveta REM-a doktor industrijskog inženjerstva.

Osim izmena medijskih zakona koje su predložili poslanici i građani, ni izmene medijskih zakona koje je predložila Vlada u prošlom sazivu nisu usvojene

U predlozima za izmene ZEM-a nekih drugih poslanika podseća se da su na nepravilnosti u radu REM-a ukazale brojne nevladine organizacije, medijska udruženja i međunarodne organizacije, zbog nedostatka bilo kakve reakcije na kršenje principa medijskog pluralizma, kršenja ljudskih prava, diskriminacije, govora mržnje i neravnomernog predstavljanja političkih programa i kandidata u programskim sadržajima emitera.

„Neophodno je pojačati zakonsku obavezu REM-a da kontinuirano prati i reaguje na kršenje pravila u elektronskim medijima, i obezbedi dostupnost informacija od javnog interesa“, stoji u predlogu izmena ZEM-a od 18. decembra 2017. godine koji je inicirala narodna poslanica Maja Videnović ispred poslaničke grupe Demokratske stranke.

Među predlozima za izmenu ZEM-a našao se i predlog više od 36.000 građana za ograničavanje emitovanja rijaliti programa. Inicijativu je pokrenulo Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ), a osim člana po kojem rijaliti programi ne mogu da se emituju uživo, već samo odloženo, i to samo noću od 23 do 6 ujutro, navodi se i da su emiteri dužni da svakog dana obezbede po pola sata dečjeg programa i isto toliko vremena za program za maloletnike.

Predlog zakona je ušao u skupštinsku proceduru u decembru 2019. godine, ali se do danas nije našao na dnevnom redu Narodne skupštine. Proces usvajanja je, kako je rekao prošle godine za Cenzolovku Savo Manojlović, predsednik UZUZ-a, kočilo i Ministarstvo kulture i informisanja, koje nije dalo mišljenje na predlog zakona.

Najsvežiji predlog za izmenu ZEM-a jeste predlog Marjana Rističevića, poslanika liste Aleksandar Vučić, iz marta 2021. godine, koji je, kako smatraju sagovornici Cenzolovke, zabrinjavajući i predstavlja pretnju po demokratiju.

Ceo tekst možete pročitati na portalu CENZOLOVKA.