Foto: Pixabay

Ako su mediji ogledalo društva, mladost u Srbiji nije pozitivna kategorija. Mladi se u njima tri puta češće pojavljuju u negativnom kontekstu nego u pozitivnom. O mladima se izveštava više nego ranije, ali najviše u crnoj hronici, navodi se u analizi KOMS-a.

O mladima se u mejnstrim medijima izveštava četiri puta više nego 2017. i dva puta više nego 2020. godine, pokazalo je istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2021” Krovne organizacija mladih Srbije (KOMS).

Kada je odnos medija prema mladima u pitanju, podaci pokazuju da ako su mediji ogledalo društva, mladost u Srbiji nije pozitivna kategorija. Mladi se u analiziranom sadržaju tri puta češće pojavljuju u negativnom kontekstu (46%) nego u pozitivnom (16%).

Kada je reč o elektronskim medijima, analizirani su Dnevnik N1, Dnevnik 2 RTS-a i Nacionalni dnevnik  TV Pink. U prvom je o mladima prednjačio neutralan kontekst, u drugom neutralan i „pozitivan i negativan”, dok je na Pinku dominirao – negativan.

U štampi (Danas, Informer i Večernje novosti) najviše se izveštavalo u negativnom, a na portalima (Blic, Mondo i Peščanik) u neutralnom kontekstu.

Crne hronike su, kako pokazuje KOMS-ovo istraživanje, omiljene rubrike medija za sadržaj posvećen mladima.

Tekstova i priloga o mladima ima duplo više, nikad ih nije bilo u tolikom broju. Procenat tema o kriminalu i zločinima u izveštavanju o mladima opao je za šest odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to nije tako dobra vest – kako tekstova o njima ima mnogo više nego 2020, veoma se uvećao i broj izveštaja o njima kao počiniteljima ili žrtvama zločina.

Tokom 14 dana koji su obuhvaćeni istraživanjem, najviše priloga (289) bilo je o bezbednosti mladih, odnosno priloga iz crne hronike, dok su drugi po broju bili prilozi koji se tiču njihovih vrednosti.

Da biste se pojavili u pozitivnom kontekstu, morate biti genijalni – da osvojite svetsko takmičenje, napravite robota ili da se pojavite na nekoj konferenciji koju organizuje državna institucija. „A i tada ste samo ukrasna biljka” (Stefan Janjić).

Oko 80 odsto tekstova o mladima u Večernjim novostima bilo je o nekoj formi nasilja ili nesreća. „Izveštaji iz rubrike ’Crna hronika’ odlikuju se tabloidnim pristupom”, a u njihovom fokusu bile su „aktuelne saobraćajne nezgode i nasilje u porodici”, navodi se u izveštaju.

Crnom hronikom bavila se i Televizija Pink, koja je najviše izveštavala o „bezbednosti” mladih kroz priloge o nasilju, ubistvima i pljačkama. To su bile glavne teme i na RTS-u, ali je javni servis više od drugih televizija pokazao interesovanje za kulturne aktivnosti mladih.

Televizija N1 najviše se bavila vrednostima mladih kroz priloge o poverenju u vakcine ili o podeljenosti mišljenja u vezi sa muralom na kome je Ratko Mladić.

Većina priloga onlajn medija odnosila se na zločine i nesreće i nalazila se u crnoj hronici. U istraživanju se navodi da su mladi u tekstovima portala Blic i Mondo većinom prikazani kao akteri tragičnih događaja, bilo da su žrtve određenog kriminalnog čina ili da su počinioci nekog zločina.

U prilozima portala koji su se bavili vrednostima mladih dominirale su one negativne, dok se mali broj pozitivnih ponovo odnosio na vakcinaciju ili na humane gestove.

Stefan Janjić, urednik portala FakeNews tragač, rekao je na konferenciji povodom objavljivanja rezultata istraživanja da u medijima postoje dve dominantne slike mladih – „ili ste ubica, silovatelj, napasnik ili žrtva u rubrikama crne hronike, ili se o vama izveštava kao o uspešnim mladim ljudima”.

Međutim, da biste se pojavili u pozitivnom kontekstu, morate biti genijalni – da osvojite neko svetsko takmičenje, da napravite robota koji će sleteti na Mars ili da se pojavite na nekoj konferenciji koju organizuje državna institucija, dodao je Janjić i naglasio:

„A i tada ste samo ukrasna biljka i nemate priliku da bilo šta kažete, da iskažete svoj stav.”

Ceo tekst možete pročitati na portalu: Cenzolovka.