Gladna zemlja, gladna usta – zašto je hrana sve skuplja?

Hrana će biti sve skuplja ukoliko se ne inicira temeljna promena poljoprivredne proizvodnje.

Inflacija uparena sa rastom cena nafte i gasa i sa efektima pandemije Covid-19 uzrokovala je poskupljenje prehrambenih proizvoda. Poskupeli su i svi ostali proizvodi i usluge, ali prazan stomak ipak najviše žulja većinu građana.

U Srbiji, po izveštaju Ministarstva trgovine, čak 38% potrošačke korpe odlazi na hranu, naspram nekih 18% na razini EU. Na temu poskupljenja prehrambenih proizvoda, oglasio se ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je rekao da je Srbija zemlja hrane i istakao kako se proizvodi dva puta više pšenice i tri put više kukuruza nego što je za njeno stanovništvo potrebno.

Slaba je uteha građanima da hrane ne fali kad novčanici zjape prazni.

Na istu temu se oglasila i guvernerka Narodne banke Srbije rekavši kako se vrlo neugodno iznenadila kada joj je prijateljica saopštila kako jedan brend kafe u jednoj prodavnici košta 200 i nešto dinara, a u drugoj prodavnici taj isti brend kafe košta čak 300 i nešto dinara. Da bi se uverila da je prijateljica ne zamajava, guvernerka je „izguglala“ cene prehrambenih proizvoda i – gle čuda – uverila se da njena prijateljica ipak govori istinu. Brže bolje, guvernerka je pozvala trgovinske lance da ne kompenzuju stopu inflacije sa visokim cenama u prodavnicama na štetu građana. Trgovački lanci su isto tako „oguglali“ na empatiju, jer suštinski, mogu da manipulišu cenama kako im se ćefne. I onda, videvši da je vrag ipak odneo šalu, država je odlučila da intervenira sa merom zamrzavanja cena ponekih osnovnih namirnica poput belog brašna, ulja, šećera i svinjskog buta.

U vrhu države vrlo dobro znaju da je „torba najteža kad je prazna”. Guvernerkin brod kojim ona navodno čvrsto upravlja, više podseća na neki sklepani splav prepušten milosti i nemilosti vetrovima globalne ekonomije, nego na moderni kruzer kako nas u to svakodnevno uverava ekipa sa vrha vlasti.

Za ojađenu potrošačku korpu prosečnog građanina u Srbiji, poskupljenje prehrambenih proizvoda predstavlja egzistencijalnu pretnju. Kada se priča o ceni hrane i poljoprivrednoj proizvodnji, manje-više se uvek priča o političko-ekonomskim faktorima kao što su inflacija, valutni kurs euro-dinar, gas u Rusiji, nafta sa Bliskog Istoka itd. Priča se i o raznim nepovoljnim i ekstremnim vremenskim uslovima kada je takva godina. Međutim, u medijima se retko kad priča o osnovnom faktoru o kojem ovisi proizvodnja hrane, a to je zemljište, odnosno, kvaliteta zemljišta. Kako kaže dobra stara poslovica: kuća se gradi od temelja.

Ceo tekst možete pročitati na portalu MAŠINA.rs.