Proces za ubistvo Slavka Ćuruvije obesmišljen kršenjem prava na suđenje u razumnom roku

Za ugledne pravnike, profesore i bivše sudije sa kojima je Cenzolovka razgovarala nema nikakve sumnje da je pravo na suđenje u razumnom roku, pa samim tim i pravo na pravdu i pošteno suđenje, prekršeno u postupku suđenja za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije iz aprila 1999. godine.

Profesorka Marijana Pajvančić kaže da će „svaki pravnik reći da nije normalno da tako dugo traje sudski postupak“, profesorka Vesna Rakić Vodinelić ističe da se, s obzirom na vreme ubistva, slučaj „već može identifikovati kao odbijanje suđenja“, a bivša predsednica Vrhovnog suda Srbija Vida Petrović Škero zaključuje da „razumni rok više ne postoji“ u ovom predmetu.

U 22 godine dugom neuspešnom kretanju, doduše više u pobočne slepe ulice, nego ka pravosnažnoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije, jednog od najistaknutijih novinara i najhrabrijeg izdavača novina devedesetih, simbolički je okamenjena vladavina „paradržavnog kartela“, kako je Nenad Dimitrijević svojevremeno nazvao specifičnu mafijašku mešavinu političara, državne bezbednosti i kriminalaca kod nas, koja je nesumnjivo naručila, naredila i sprovela ubistvo.

U njoj su, imamo pravo da sumnjamo, zarobljeni neefikasno i nimalo nezavisno sudstvo.

Takođe, kako je to precizno definisao novinar Miloš Vasić u svojoj knjizi „Atentat na Zorana“, „ubistvo Slavka Ćuruvije može se shvatiti kao ona prelomna tačka posle koje više nema nikakvih granica niti moralnih prepreka golom nasilju kao nastavku politike drugim sredstvima“.

Kršenje prava na suđenje u razumnom roku u ovako graničnom slučaju, kao što su precizno opisane okolnosti ubistva Slavka Ćuruvije u gornja dva citata, predstavlja poseban i opominjući slučaj za celo društvo, a posebno za sud koji u ovom trenutku odlučuje o presudi za ubistvo iz 1999. godine, a nakon ponovljenog postupka.

Sedam godina nenormalnosti

Pravosudni postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije traje od kraja 2014. godine ako za početak, shodno pravilima domaćeg i evropskog zakonodavstva, uzmemo podizanje optužnice u obliku koji ona ima danas. To nam govori da sam postupak traje skoro punih sedam godina i da ulazimo u osmu godinu suđenja. Sudeći prema toku čitavog suđenja, a posebno ponovljenog posle odbacivanja presude od strane Apelacionog suda, sudije zadužene ovim predmetom ne pokazuju svest o tome.

Čekalo se čitavih 16 godina da taj postupak krene sa ozbiljnim predistražnim i istražnim radnjama. Ubistvo se dogodilo na mafijaški način i optužnicom je povezano sa državom. To je posebna težina tog slučaja. A onda su uradili sve da ga razvuku, a ništa da ga ubrzaju (Vesna Rakić Vodinelić)

„Iz prakse Evropskog suda za ljudska prava proizlazi da bi se dve godine pred jednom sudskom instancom mogle smatrati granicom čijim prekoračenjem slučaj postaje sumnjiv sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku“, stoji u studiji o pravu na razumno suđenje koju je 2018. godine objavila beogradska kancelarija Saveta Evrope, čiji su autori ugledne sudije.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Cenzolovka.