Foto: Pixabay

Ako limit državne pomoći tokom tri godine iznosi 23 miliona za jednog učesnika na tržištu, kako je moguće da su Srbija danas i njene firme, koje državna uredba prepoznaje kao „jednog učesnika na tržištu“, na ime pomoći, a gotovo isključivo od medijskih konkursa, prihodovale bar 140 miliona? Ako su prekršile uredbu, kako su uopšte mogle da učestvuju na medijskim konkursima? Pa, lako – to koliko je novca na ime državne pomoći dobio neki učesnik na tržištu kontroliše upravo sam učesnik.

Kompanija Srbija danas i firme u njenom vlasništvu dobile su ove godine najmanje 57 miliona dinara na ime državne pomoći putem konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja.

Istraživanje Cenzolovke pokazuje da, gledajući pojedinačno, samo jedna njena firma premašuje trogodišnji limit od 23 miliona dinara po jednom učesniku na tržištu. Uredba o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti, međutim, kaže da se povezane firme mogu posmatrati kao jedan učesnik na tržištu. Prema tome, Srbija danas i njene ćerke firme – Dnevnik Vojvodina press, DVP digital i DVP produkcija – zajedno su ipak prekoračile dozvoljeni limit.

Srbija danas d.o.o. vlasnik je Novosadske televizije, a preko tog preduzeća većinski je vlasnik Dnevnik Vojvodina pressa (izdavača dnevnog lista Dnevnik iz Novog Sada) i Radio-televizije Stara Pazova. Takođe, Dnevnik Vojvodina press vlasnik je dve produkcije – DVP produkcije i DVP digitala.

Prema istraživanju Cenzolovke, navedena preduzeća su na ovogodišnjim medijskim konkursima vojvođanskih lokalnih samouprava, pokrajinskog sekretarijata nadležnog za informisanje i na konkursu Ministarstva za kulturu i informisanje ukupno dobila najmanje 57 miliona dinara.

Koliko je ukupno novca na ime državne pomoći dobio određeni učesnik na tržištu kontroliše upravo sam učesnik.

Projektno sufinansiranje medija spada u državnu pomoć male vrednosti, a iznos ove pomoći za trogodišnji period ne sme da premaši 23 miliona dinara za jednog učesnika na tržištu. Ovo pravilo od 2017. godine ne važi za televizije. Osim limita utvrđenog samim konkursom, drugih ograničenja za televizije nema.

Tako je na ovogodišnjim medijskim konkursima vojvođanskih lokalnih samouprava, resornog pokrajinskog sekretarijata i na konkursu Ministarstva kulture i informisanje, iz porodice Srbija danas najviše profitirala Novosadska televizija – dobila je najmanje 28 miliona dinara. Slede Radio-televizija Stara Pazova sa 8,1 milion dinara, Dnevnik Vojvodina press sa 7,7 miliona, DVP digital sa 7,6 i DVP produkcija sa 3,2 miliona, dok je Srbija danas dobila 2,1 milion dinara.

Prema istraživanju Cenzolovke, Dnevnik Vojvodina press je u poslednje tri godine na ime državne pomoći dobio najmanje 20,6 miliona dinara. Preduzeća DVP produkcija i DVP digital, koja su u stoprocentnom vlasništvu firme Dnevnik Vojvodina press, dobila su 20,3, odnosno 23,1 milion dinara za isti period, što je ukupno 64 miliona dinara. Ako na to dodamo 4,9 miliona koje je Srbija danas dobila, iznos se povećava na 68,9 miliona dinara.

Posmatrano pojedinačno, ova preduzeća, osim DVP digitala, nisu prekoračila dozvoljeni limit.

SVAKI UČESNIK KONKURSA DOSTAVLJA PODATKE O DRŽAVNOJ POMOĆI

U Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja piše da se novac učesnicima deli na osnovu sprovedenog javnog konkursa po pravilima o dodeli državne pomoći. U skladu s tim, medijski konkursi se sprovode po pravilima Uredbe za dodelu pomoći male vrednosti (de minimis).

Prilikom konkurisanja, svaki učesnik je dužan da popuni tabelu dodeljene de minimis državne pomoći u poslednje tri fiskalne godine kao obavezni deo konkursne dokumentacije.

Dnevnik dobio više od 23 miliona dinara

U Uredbi o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti navedeno je da državna pomoć (de minimis) može biti dodeljena jednom učesniku na tržištu u visini do 23 miliona dinara u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine. Ova granica se primenjuje bez obzira na instrument, namenu i davaoca pomoći.

Poznata je praksa osnivanja novih produkcija kako bi se izbegao kumulativni trogodišnji limit za jedno preduzeće, o čemu je Cenzolovka ranije pisala.

Pomenuta uredba u članu 6, međutim, navodi da pojam jedan učesnik na tržištu obuhvata i učesnike na tržištu koji su međusobno povezani.

Postavili smo pitanje Ministarstvu za kulturu i informisanje i Komisiji za kontrolu državne pomoći da li se kompanija Srbija danas i povezana preduzeća mogu posmatrati kao jedan učesnik na tržištu, ali konkretan odgovor nismo dobili.

Advokat Slobodan Kremenjak, stručnjak za medijsko pravo, kaže za Cenzolovku da se ova privredna društva mogu posmatrati kao jedan učesnik na tržištu, budući da su organizovana kao društva sa ograničenom odgovornošću.

„Prema Zakonu o privrednim društvima, član društva sa ograničenom odgovornošću ima glasačka prava u društvu srazmerna svom udelu. Iz toga proizlazi da, osim ukoliko osnivačkim aktima Radio-televizije Stara Pazova i Dnevnik Vojvodina pressa (gde Srbija danas nema 100 odsto vlasničkog udela, ali ima većinu, prim. aut.) nije drugačije predviđeno, Srbija danas, neposredno ili posredno, ima većinu glasačkih prava u svim ovim društvima, odnosno da su sva ova društva u skladu sa odredbom člana 6 stav 1 tačka a) i stava 2 istog člana – jedan učesnik na tržištu“, objašnjava Kremenjak.

Na pitanje Cenzolovke na koji način Dnevnik i njegove ćerke firme, DVP digital i DVP produkcija, obračunavaju koliko su novca na ime državne pomoći dobili, do objavljivanja teksta, generalni direktor Dnevnika Dušan Vlaović nije odgovorio.

Komisija za kontrolu državne pomoći ne kontroliše koliko je pojedinačni korisnik dobio sredstava na ime takve pomoći, već utvrđuje da li je određena državna pomoć u skladu sa pravilima za dodelu državne pomoći, kažu u ovoj instituciji.

„Komisija, u skladu sa svojim nadležnostima, utvrđuje da li je određena državna pomoć u skladu sa pravilima za dodelu državne pomoći, u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, dok je dalja kontrola trošenja javnih sredstava i korišćenje tih sredstava na davaocu državne pomoći, koji je u obavezi da vrši nadzor da li korisnik državne pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena, kao i to da li je korisnik državne pomoći ispunio svoju obavezu zbog koje su mu sredstva i dodeljena i koja je bila predviđena kao uslov za dodelu državne pomoći“, navode za Cenzolovku iz Komisije za kontrolu državne pomoći.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Cenzolovka.