Foto: Pixabay

Na godišnjem nivou iz sistema socijalne zaštite - domova, Dečjeg sela, iz hraniteljskih porodica, godišnje izađe oko 200 mladih osoba. Kako je onima koji izađu u 18. godina na ulicu ili nešto kasnije, kroz šta prolaze i kakva im je podrška i pomoć pružena, ispričale su gošće Dana uživo. Dok u Beogradu, navode, ti mladi dobijaju pomoć godinu dana, u ostalim gradovima - bukvalno su na ulici bez ičega. Odnedavno, Sekretarijat Grada Beograda za socijalnu zaštitu promenio je prethodno rešenje koje je podrazumevalo da pomoć dobijaju samo nezaposleni. A i na nju se čekalo. O svojim iskustvima za N1 je govorila Jasmina Đoković iz udruženja "Moj krug".

U okviru kampanje o mladima koji napuštaju sistem socijalne zaštite, u prostorijama Gradske opštine Stari grad održan je prvi sastanak između mladih koji su napustili dom ili hraniteljsku porodicu iz udruženja Moj krug i medijskih radnika, u organizaciji CEPORA – Centra za pozitivan razvoj dece i omladine.

Lidija Bukvić Branković iz organizacije CEPORA kaže da ideja jeste da više pričaju o mladima koji napuštaju domove hraniteljskih porodica i izlaze iz sistema socijalne zaštite. „Oni imaju pravo da koriste domski smeštaj do 18. godine ili do 26. ukoliko nastave sa školovanjem. U tom momentu, to njihovo pravo ističe i tada oni izlaze“, ističe gošća N1, navodeći da udruženja i sistem žele sada da se aktiviraju u tome da se ti mladi podrže u tom periodu.

Jasmina Đoković iz udruženja mladih „Moj krug“ kaže da im razgovor sa medijima, s tim ciljem, mnogo znači, jer… „Ljudi treba da znaju šta se dešava, da prepoznaju, da nemaju predrasude, da nemaju sažaljenja – mi smo ravnopravni, ali nam ipak treba podrška. Mi, kao organizacija Moj krug, se bavimo baš time, mi smo tu za podršku i edukaciju mladih koji napuštaju socijalnu zaštitu. Trenutak kad vi izlazite iz doma ili iz porodice je veoma stresan i tada je potrebna pomoć toj mladoj osobi. Na godišnjem nivou izlazi oko 200 mladih osoba. I nije isto ako izađete sa 18 ili sa 24 godina, nije ista zrelost, svest“, ističe Đokovićeva, koja je i sama prošla kroz to.

Ona kaže da, kad su u pitanju hraniteljske porodice, ima onih koje profesionalno odrade svoj posao, ali i onih, kakvu je ona imala, koje su više od toga, ali da jednostavno svi u nekom trenutku moraju da krenu da grade svoj život i da ne mogu da očekuju da će neko ko im je pomogao u jednom periodu, pomagati uvek. Đokovićeva je navela da tim organizacije Moj krug čine upravo deca i mladi izašli iz hraniteljske porodice, iz doma, iz Dečjeg sela i dodaje: „I niko bolje ne može da razume te mlade od nas samih“.

Ističe da svi u timu rade, a da u svoje slobodno vreme žele da pomognu u udruženju, jer znaju kroz šta prolaze ti mladi i kakav je osećaj.

Kaže da to nije isti osećaj kao kad mlade osobe napuštaju dom svojih roditelja. „Vi ako odete iz porodičnog doma, vi možete uvek da se vratite svojim roditeljima, da pozovete nekoga, možete da se obratite nekome, a ukoliko to ne postoji, a u većini naših slučajeva ne postoji – kao da ste sami na svetu. To je taj osećaj. Prvo je potrebna ta psihološka pomoć, zatim – kako dalje samostalno živeti, kako se prijaviti, kako naći posao… Mnogo je tu problema i tema“, navela je.

Bukvić Branković kaže da ljudi uglavnom razumeju kad je neko dete bez roditeljskog staranja, ali i da često naprave neki pogrešan korak iz najbolje namere, u želji da pomognu, pa to bude kontradiktorno. „Takva su bila čak i sistemska rešenja. Grad Beograd je, recimo, pružao podršku mladima koji izađu iz sistema, tako što su godinu dana imali pravo na novčanu podršku u iznosu od 50 posto prosečne plate, ali je uslov bio da su nezaposleni. To znači, vi kad izađete iz doma, morate da smislite gde ćete spavati, a da bi ostvarili pravo na pomoć – vi ne smete da radite. Od pre nekoliko dana, i to je sjajan pomak za Beograd, je vest koju smo dobili iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu – da je ta odluka izmenjena, da mogu da dobiju pomoć i ako su zaposleni i ta pomoć je sada veća, 100 posto prosečne beogradske plate, godinu dana“, istakla je Bukvić Branković.

Postojala su, dodaje, još neka kontradiktorna rešenja koja su imala za cilj da pomognu mladima, ali su im zapravo otežavala.

Kad su u pitanju drugi gradovi, tu je mnogo problema. „U Beogradu imate i stanove uz podršku i ta primanja, ali ako niste iz Beograda nemate ništa. Eventualno trenutnu pomoć, koja je minimalna… Dakle, kad izađete, ali nemate ništa. Apelujem na sve – da i drugi gradovi pomognu. Postoji centar Zvezda – imaju kuću Beogradu i Nišu – to lep primer, ali nedovoljan, šta će biti u Kragujevcu, Kruševcu, drugim gradovima“, pita gošća iz udruženja „Moj krug“.

Navela je da, kada je ona izašla iz hraniteljske porodice, važilo to rešenja da – ako se zaposliš, pomoć se prekida. „Dobila sam stan uz podršku na Čukarici. Iako sam završila fakultet, radila sam dva posla da bi opstala. I ta pomoć se, inače, čeka. Dok sam je čekala, ja sam se zaposlila, imala sam sreće, tako da sam se ja nekako izborila, ali šta je s drugim ljudima“, pita Đokovićeva.

Ona kaže da građani mogu na različite načine da pomognu ovim mladima, da je sve dobrodošlo – da neko može da uplati novčanu pomoć, da na korišćenje neku napuštenu kuću, bilo šta… „Mi vršimo edukacije za mlade, pa je dobrodošla pomoć i onih koji su psiholozi“, dodala je Jasmina Đoković.

Bukvić Branković kaže da zajedno sa Mojim krugom, uz još nekoliko udruženja građana, rade godinama na pružanju podrške mladima koji izlaze iz sistema socijalne zaštite. Napravili smo u Beogradu sistem podrške, gde mladi mogu da dobiju mentorsku podršku, mladu osobu (iz Mog kruga) koja može da ih uputi i bude prijatelj koji je to prošao, a tu smo i mi profesionalci, koji pružamo razne vidove psihološke pomoći, da radimo na razvoju socijalnih, emocionalnih veština, radimo na podizanju zapošljivosti, dodaje. „Radimo da im zaista pružimo podršku, a da ne uletimo u zamku – da preuzmemo njihovu odgovornost i život i da radimo nešto umesto njih“, zaključila je gošća iz CEPORA, Lidija Bukvić Branković.

Autor: N1