Foto: Pixabay
Mediji koji proveravaju informacije i tačno informišu građane nikad nisu bili važniji za građane i nikad nisu bili u gorem položaju. Pretplata je još uvek misaona imenica, na medijskim konkursima nisu omiljeni zbog kritike vlasti, a firme ne smeju da se kod njih reklamiraju. Dok ozbiljan novinarski rad zahteva i vreme i ulaganja, i dalje najbolje finansijski stoje mediji koji izmišljaju vesti, ne proveravaju ništa i prepisuju jedni od drugih.
Onlajn medijima u Srbiji u većini slučajeva može da pristupi svako, bez ikakve novčane naknade. Tako je od pojave prvih portala i publika je naviknuta da su medijski sadržaji na internetu besplatni. Ipak, proizvodnja medijskog sadržaja, a posebno onog profesionalnog, od javnog interesa – košta.
Međutim, poznato je da su upravo profesionalni, nezavisni mediji, iza kojih ne stoje velike korporacije, ujedno i najsiromašniji u Srbiji. Na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata, bez obzira na njihov kvalitet, nisu omiljeni baš zbog svog kritičkog odnosa prema vlastima. Ne mogu da se oslone ni na oglašivače, pre svega zbog činjenice da brojne firme ne žele ili ne smeju da se reklamiraju u kritičkim medijima.
U takvoj situaciji, da bi mogli da nastave da profesionalno rade, nužno razmišljaju o podršci svoje publike. Do sada je mali broj medija dobio pomoć u nekoj formi donacija na dobrovoljnoj bazi čitalaca, ali je to sporadično i nedovoljno. Još nismo stigli do modela „plati, pa čitaj“.
Put do toga nije lak i ne dešava se preko noći. Potrebno je stvoriti sredinu u kojoj će finansijska pomoć publike biti moguća, kaže za Cenzolovku vođa USAID tima za jačanje okruženja za održivost medija u Srbiji Pavle Zlatić. USAID-ove projekte u oblasti medija u Srbiji realizuje organizacija IREX i do sada se velikim delom bavila pitanjima održivosti medija.
„Prvi preduslov je da postoji zajednica oko medija, lojalna publika. Dakle, medij treba da bude prepoznatljiv brend u svojoj zajednici. Ali da bi publika bila uz medij, taj medij treba da kreira kvalitetan sadržaj koji će čitaocima biti važan. To je prosto začarani krug, jedno bez drugog ne može“, kaže Zlatić.
Ceo tekst možete pročitati na portalu CENZOLOVKA.
