Foto: Pixabay
Kompjuter, internet ili telefon – jedino je što je potrebno da bi se svaki punoletni stanovnik Srbije (ili stranac) prijavio za vakcinu protiv kovida 19.
Ove tri stvari međutim nisu dostupne jednom broju građana od kojih mnogi pripadaju romskoj manjini. Kao što im prethodnih meseci nisu bili dostupni ni voda – da bi redovno prali ruke, ni dovoljno prostora za stanovanje – da bi održavali fizičku distance, ni struja – da bi deca mogla da pohađaju onlajn nastavu.
Kako je pokazalo istraživanje iz prethodne godine „Mapiranje podstandardnih romskih naselja“ skoro 33.000 ljudi u ovim naseljima nema pristup čistoj vodi ili je taj pristup neregularan. Pristup kanalizacionoj mreži nije regularan ili ne postoji za 93.050 žitelja dok struju nema 24.104 Roma i Romkinja.
– Romi su bila na margini i pre početka pandemije, a ova javnozdravstvena kriza još više je produbila jaz koji postoji između najbogatijih i najugroženijih i tek ćemo videti njene posledice narednih godina, kaže za Danas Dragan Gračanin, izvršni direktor Asocijacije koordinatora za romska pitanja.
Kako bi Romi imali jednak pristup vakcinama kao što imaju drugi građani Srbije pokret „Opre Roma“ organizovao je početkom februara dijalog sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Marijom Obradović i epidemiologom Predragom Konom postavljajući pitanje „Da li Srbija može da se imunizuje bez Roma?“. Odgovor je bio da ne može.
Tom prilikom Marija Obradović naglasila je i da je potrebno da se u romskim naseljima naprave punktovi gde bi Romi mogli da se prijave preko portal e-Uprave i dobiju svoj termin za vakcinaciju. Dragan Gračanin kaže da je ministarkin predlog dobra ideja, ali da ona još nije počela da se sprovodi u praksi.
– Nije potrebna nikakva vanredna vakcinacija koja bi se posebno organizovala u romskim naseljima već je jedino potrebno omogućiti i olakšati osobama koje žele da se prijave za vakcinu da to I učine preko portala e-Uprave, kaže Gračanin. On dodaje da će biti potrebno rešiti I niz pitanja uključujući I na koji način osobe koje nemaju lična dokumenta, ili kojima su dokumenta istekla mogu da se prijave.
– Mi već imamo koordinatore za romska pitanja, mobilne timove, pedagoške asistente, zdravstvene i kovid medijatore koji rade sa romskom manjinom. Potrebno je okupiti te ljude i napraviti jedan protokol čiji bi cilj bio povećanje obuhvatom vakcinacije među Romima, dodaje Gračanin.
Zvanična statistika navodi da u Srbiji živi oko 150.000 Roma, dok nezvanične procene kažu da ima između 250.000 I pola miliona pripadnika romske manjine. Podaci iz Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025, pokazuju da je 59 osto pripadnika romske nacionalnosti nezaposleno, više od jedne četvrtine romskih domaćinstava prihode ostvaruje preko socijalnih primanja a udeo korisnika socijalne zaštite u romskoj populaciji skoro je četiri puta veći nego u ukupnom stanovništvu. Sliku siromaštva posebno jasno ističu i podaci da procenjena stopa smrtnosti odojčadi među decom u romskim naseljima iznosi 13 na hiljadu živorođene dece, što je duplo više od nacionalnog proseka; da je deset odsto dece u romskim naseljima pothranjeno, a da 19 odsto zaostaje u rastu, što je za oko pet puta veća stopa u odnosu na decu iz ostalih etničkih grupa.
Izvor: Danas
