Foto: Stara planina; Dragana K

Svetska organizacija za prirodu (WWF) saopštila je da Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, koji predviđa dalje finansiranje malih hidroelektrana, u mnogo čemu ignoriše volju građana Srbije, uprkos očiglednim posledicama po prirodu koje izaziva njihova izgradnja, zbog čega se ocenjuje da je neprihvatljiva odluka ministarstva o nastavku finansiranja ovih projekata novcem iz budžeta.

Nacrt zakona predviđa nastavljanje subvencionisanje gradnje malih hidroelektrana, kako je saopštio WWF Adria, na štetu svih građana i njihovih reka, „iako već godinama građani, inicijative i organizacije civilnog društva upozoravaju na sve probleme u vezi sa njihovom izgradnjom“.

„S obzirom na to da su sve relevantne institucije, kao i predsednica Vlade Ana Brnabić, upoznati sa svim dokazima o ekonomskoj neopravdanosti izgradnje i subvencionisanja malih hidroelektrana, kao i njihove štetnosti po životnu sredinu, biodiverzitet i lokalne zajednice, smatramo neprihvatljivim odluku Ministarstva o nastavku finansiranja ovih štetnih projekata novcem građana, nezavisno da li se radi o pribranskim ili derivacionim malim hidroelektranama“, upozorila je predstavnica WWF Adrija Nataša Milivojević.

Ona je naglasila da projekti izgradnje malih hidroelektrana „nikako ne mogu biti projekti od javnog interesa“.

Kako je istaknuto, ministarstvo je nastavilo i „sa praksom netransparentnog odlučivanja o temama bitnim za kvalitet života građana“, te je predviđen jako kratak rok za dostavu komentara na nacrt ovog zakona, „kao i ranije u januaru, kada su usred praznika dali svega nedelju dana za komentarisanje polaznih osnova za nacrt istog zakona“.

U WWF Adrija, koje je Ministarstvu rudarstva i energetike dostavila komentare na taj dokument, pitaju se koji je cilj sprovođenja ovakvih javnih rasprava kada je građanima, organizacijama civilnog društva i svim drugim zainteresovanim stranama dat rok kraći od 30 dana.

Precizirano je da je na službenim stranicama ministarstva nacrt zakona bio dostupan tek poslednjeg dana za dostavljanje komentara, odnosno 9. februara.

„Čak i kada je ta informacija objavljena, mogla se pronaći jedino u arhivi zvaničnog sajta ministarstva“, naveli su iz WWF, ukazujući da je u odgovoru na komentare koje su slali početkom januara, ministarstvo potvrdilo kako su hidroenergetski projekti od javnog interesa, te kako će nastaviti sa subvencijama za izgradnju pribranskih malih hidroelektrana i time se, dodaje se, oglušili na sva upozorenja i zahteve građana, ali i organizacija civilnog društva.

Iz WWF smatraju da je u narednom periodu potrebno okretanje novim tehnologijama i proizvodnji energije iz drugih obnovljivih izvora, kao i povećanju energetske efikasnosti radi ublažavanja klimatskih promena.

Neophodno je integralno razmotriti koji obnovljivi izvori energije imaju štetan uticaj na prirodu i podsticati samo one koji je ne uništavaju, za razliku od hidroelektrana.

Takođe, hidroelektrane su zastarela tehnologija koja će vremenom tražiti sve veća ulaganja, a šteta koju imaju po ljude i životnu sredinu neopravdano je velika, naveli su iz WWF.

Ukazali su da će ovo biti dodatno potencirano klimatskim promenama i njihovom uticaju na vodene ekosisteme i resurse, koji se već nalaze pod ogromnim pritiscima.

Naglašeno je da iskustva iz Evrope, ali i Srbije, pokazuju kako razvoj energetskog sektora mora uključivati i jasne odrednice o zaštiti životne sredine, posebno kada smo suočeni s neizvesnošću koju donosi klimatska kriza.

Stoga iz WWF pozdravljaju ranije uvažavanje komentara te organizacije da se u budući nadzor nad sprovođenjem zakona, osim energetske inspekcije, uključi i inspekcija zaštite životne sredine, kako bi se osiguralo da sprovođenje zakona o obnovljivim izvorima energije ne bude na štetu zakona iz oblasti prirode.

„Apelujemo na ministarstvo da usvoje naše i predloge drugih organizacija civilnog sektora, razmotri dokaze koji su im podneseni, te u konačnici predloži zakon koji će celo društvo pripremiti na izazove sa kojima ćemo se u narednim godinama suočavati“, saopštio je WWF.

WWF je jedna od najvećih svetskih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja biološke raznovrnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.

Izvor: Beta/N1